Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВА

497

ноучавају о средини, у којој се развијају чопек и друиггко. Средина та је нре свсга место где се живи: Она „утиче непосредно и неопходно на Форме рада, иметка, организације породичне, организације управне, на шта више и на саму расу, чије се особине мењају у овом или оном смеру". То утицање пак мења се претходним развитком расе, њеном историјом. „Историја и земљопис тако тесно спојени имају задаћу да објасне порекло разноликости раса разнодикошћу средина, то јест њихов је нредмет да објасне свестрано човека и друштво, или другим речима, разне групе које егзистују између људи". Историји и земљопису у модерном смислу прииисује БетоИпв необично велики значај. По његовим речима оно што је старом веку била ФилосоФија, а средњем теологија, то ће новом добу бити наука о човеку нроучаваном у светлости методичког и упоредног посматрања, чија су основица услови места и рада како за садашњост у геограФији, такои за прошлост у историји. Обе пак дисциплине морају бити обновљене тако, да обухватају у разним срединама и разним периодама човека реалног и живог. Много више но у садашњим лицејима Француским истиче се у БешоНпз-ову плану значај ириродних наука с марљивим обзиром на њихове ирактичке апликације. „Студије природних наука у типу нове школе имају као нолазну тачку директно посматрање: оно је у толико могућније, што су те школе подигнуте у унутрашњости, где деца могу лакше да накупе многобројне примерке из области минералогије, ботанике и зоологије. Осим тога живот, навике, спољашњи делови животиње студирају се пре унутрашњих органа и костура, облици и структура биљака пре њихове подел.е, имсна и нојаве звезда и планета пре закона њихова кретања. Шетње после подне, које су означене на распореду, дају прилике да се та опажања врше, да се скупљају биљке и инсекти, које после ђаци сами издвајају и сређују. Наука постаје природнија, разумљивија, милија; лакше продире у душу и закорењује се дубље. Таке студије не изазивају никад мржњу према предмету, као што се често догађа с нашим чисто теоријским методама, већ жудњу пооширивати знање и кад се школа напусти." И заиста у тој се школи природне науке студују непосредним посматрањем, под ведрим небом, у слободној природи. Напослетку већа брига поклања се и цртању, које постаје помоћан предмет студијама природних наука. * * * Напред сам већ рекао, како се у ПетоПпз-ово.ј школи марљиво води рачун о телесном развитку ђака и да сви морају у одређеном времену да се баве телесним радом. И у том је Енглеска нослужила за углед. Програм Аћћо(;8ћо1т -ске школе правилно истиче ову сврху: „Сврха