Просветни гласник

500

ПРОСВВТНИ ГЛАСПИК

се развио на југу — Индија. трећи југозападна Азија с Египтом. Онај трећи и јесте сгари исток у уже.м смисду, где су поиикле најважније дивилизације и почела општа историја. Старост хинеске и индиске културе која је сама по себи достојна поштовања не може се ипак упоредити са том незапамћеном старином кад се је зачео историски лшвот у долини Нила и на обалама Тигра и ЕуФрата. С друге стране Хина и Индија биле су два сасвим засебна света, који као да су били у страни од „великог друма" историског кретања онда кад је трећи свет и био главни пут по коме је оно пошло. Хина и Индија нису изашле из затворених граница и у њиховим областима развиле су се две цившшзације, од којих је свака била, продукат поглавито једне расе. Сасвим је друго нама најближи исток; ту је бивало мешање и тако рећи слагање многих раса, које су оставиле разне утиске на историју тога света; тујеза више од хиљаду и нет стотина година пре наше ере настао сукоб два најстарија историска народа: Египћана и Вавилоно-Асираца, међу којима је лежала Сирија, међу чијим су становницима били и Финичани, који су разносили цивилизацију но својим удаљеним колони.јама, и Јевреји који су тако важни у историји религиозне свести напреднијег дела човечанства. Ту су живели и други народи који су један за другим прилазили међународном историском кретању, чиме су се шириле и геограФске области тога света; најпосле завнсно од догађаја који су у њему бивали и од његовог културног живота ночео је историски живот првог европског народа — Грка, а у доба Александра Македонског као и доцније у врсменима римске империје европски запад и азиски исток чине као један историски свет чудноват са крајњег шаренила свога састава, према коме културе хинеска и индиска чине свака утисак нечега сасвим простога и једнороднога. Историја Хине јесте у суштини историја једнога народа, који је раширио своју власт и ударио отисак свога уплива на суседна племена. То се може казати и о Индији, ма да су се у њој развило црте различности међу деловима једног истог народа, растуреног по простраиом земљишту. Тек доцније ушле су и оне у историју човечанства, која је поникла узајамним деловањем народа у Египту, Сирији и Месопотамији, коме су после пришли и народи Ирана, Мале Азије и т. д. Историја Хине и историја Индије с те тачке гледшнта т. ј. без обзира на пространство те две земље и на број њихових становника, само су споредни токови опште историје, која је изабрала себи друго главно корито. Савремена Европа, која иде на челу свега човечанства, ионикла је на основима грчко-римског света, а. овај је у многим односима настављао рад који је почео Исток у ужем смислу. Отуда су мислиоци, који су се трудили да даду опште-историском процесу јединство плана, или са свим игнорисали Хину и Индију, као да их никад није ни било (Во88ие1 1 М ксош'8 зиг ГМзипге ишуогаеПе), или су се мучили какво место да им даду у оиштој схеми историјо (ЕаигеМ ГћНозорћЈе с!е 1' Шз1о1ге Г. 1870.