Просветни гласник

550

ПРООВЕТПИ ГЛАСНИК

Директорима средњих школа, стручним школаиа и школскил надзорницима. По препоруци Главног Просветног Савета, а трошкои Државне Штампарије штамнана је „Шполска Хигијена" за наставнике, школске надзорнике и школске лекаре, коју је нагшсао Ото Јанке а превео Др. Слободан Рибникар. Како је ово дело једно од најбољих ове врсте и како је нотребно да наставници наших школа буду познати са начелима и правилима школске хигијене, то сам одлучио да ово дело набаве све школске књижнице. Саопштавајући Вам ово препоручујем Вам да по овој мојој одлуци урадите што даље треба. ПБр. 16239. 29 октобра 1903 год. Београд. Министар иросвете и црквених иослова Љуб. СтојанавиЂ с. г.

Рад иадзорништва Школски надзорпик из Јагодине, писмом од 23. јуна ове год., Бр. 562, доставио је Министарству просвете и црквених послова овај извештај: „На окружном учитељском већу, које је одржано у Јагоднни 1—3 Фебруара ове год., раснрављано је и пнтање о томе: шга може учптељ учинити да до најпотребнијег основног образовања дођу и она лица у народу која из вазда којих разлога не могоше походити школу. И ако је писац расправе, г. Драгутин Јанићијевић, учитељ у Поточцу (срез темнићскн) иокушао да примерима из свога искуства, јер је сам већ радио у томе правцу, покаже како је могућно и корисно да учитељ, поред своје редонне дужности, научи читати, писати и др. по којег од оиих неписмених младића, који осећају потребу да постану писмени и образовани, ипак је велика већина слушалаца сумњала у остварљивост г. Јанићијевићевог предлога. „Један од оних који су се одушевљали изнетом идејом, који су одмах појмили како је племенит и узвишен циљ посла који г. Јанићијевић нредлаже, покушао је да се сопственим радом у томе правцу увери о могућности новога делања на пољу народног просвећивања. То је г. Момир Милосављевић, учитељ у Риљцу (срез левачки). И ако је имао доста посла у својој редовној неподељено.ј четвороразредној школи, и ако му је време ван школских часова веома потребно било за рад у школској башти и своме угледном винограду, ипак овај вредни учитељ и искрени пријатељ народне омладине није жалио труда да оно мало слободна времена што му за одмор остајатпе, употреби на рад око образовања неписмених младића. Он је па неколико дана после учитељског већа сакупио око себе младиће који су били вољни да уче, уговорио с њима време учења, и о свему томе известио и местну власт и мене. Радио је у ночетку недељом и празником, а носле и свако вече по три