Просветни гласник

642

ПР06ВЕТНИ ГЛА1НИК,

АмФиболити, у друштву. с амФиболским гнајсом, налазе се на западно.ј страни Урошеве Тилве; за тим, у друштву с микашистима и хлоритошистима, у реди Пеку и између косе Босиљковца и ХоФмановог рудника. — У реци Великој Гложани после амФиболског гнајса заузимају велики део на десној обали Реке затворено-зелени шкриљци, несумњиво амФиболитске природе. — Испод виса Спатуре амФиболити су интеркалисани међу слојевима микашиста; више истог Виса јављају се у све већој количини, тако, да испод Чуке Знамење, и на н>ој самој, налазимо саме амФиболите. У свежим масама и правилним слојевима има амФиболита у великој количини на коси више села Јошанице, ислод Ајдучке ,1ипе. АмФиболит се овде јавља најире у микашистима, у виду танких интеркалација, а за тим заузима извесан део терена као самостална стена. Еада се из села Јошанице иође уз Јошаничку Реку, настају одмах у десно ониски брежуљцн, образовани од једне веома распаднуте, ирљаво-зелене стене, вероватно амФиболитске природе. Такве распаднуте маее има и у углу који образују Лева н Десна Река, а сличне су и оне, шго се налазе испод Биљевина више села Милатовца. Хлоритошисти заузимају доста велики део терена, и то са северне и северо-источне стране, норед реке Нека. Они настају од ушћа реке Честобродице у Пек, образују Лису Пољану и целу северну страну овог гребена до потока Босиљковца, и још даље уз Пек. Излазе и на Маркову Крчму, где се граниче спешчарима, па образују у правцу Свређела цео гребен но коме иде насип, а налазимо гх свуда и у обиму ХоФмановог рудника испод Благојевог Камена. У овим су хлоритошиотима, који се простиру далеко и уз реку Честобродицу, од значаја кварцне жице с металним златом, пиритом, галенитом, арсенопиритом и церуситом. Као фил .ите сматраћемо оне кристаласте шкриљце, зелене боје, који заузимају подвршје Урошеве Тилве и источну страну овога виса. У микроскопу ће се ови шкриљци можда показати као хлоритошисти. Чука Њамцули од Филита је, а Купинова Главица и терен око ње од палеозојских шкриљаца и пешчара. Кварцити су такође доста распрострти. У дебљим слојевима налазе се на ушћу реке Ирвули у Велику Гложану, и у овој последљој Реци (на један километар лиже горње појаве); даље, врх Здравче, Јаровите Главице и Урошеве Тилве заузет је кварцитима. Од Ајдучке Липе до Рестовца, и више овога на путу за Комшански Вис, налази се само кварцит. Најзад, у микашистима у реци Комши, и у хлоритошистима у обиму Маркове Крчме, Свређела и Благојевог Камена, честе су кварцне жице, у којима је у новије дођа нађено металног злата. Трагови сгарпх рударских радова око Маркове Крчме, Нсреснице и у реци Комши, сведоче, да је некада у овоме пределу у велико вршено испи-