Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

641

(Је.шшта, односно из реке Комше. Смењивања микашиста и гранита, иди управо микашисти прожети гранитом, трају на овоме путу све до Ђурђево Појане на Чејишу. Одатде настаје само гранит, чешће гранулитски модиФикован. — Када се гребеном Чејиша преко Чуке Груји спуштамо у Ведику Гложану, налазимо на стрменим дитицама испод поменуте Чуке незнатне сдо.јеве микашиста, прожете гранитом. Исти микашист прелази и на десну обалу Ведике Гдожане, где се губи под падеозојским тереном косе Сануне (Паунове Чукеј. У много већим масама има микашиста у реци Комши, од прилике у средњем току њеном, где је често веома прожет гранитом. На контакту близу овог, шкриљац је иретрпео нромене у структури; вероватно је, да ће се микроскопом открити промене и у минералошком саставу таквих микашиста. У реци Пеку микашисти се смењују с разним шкриљцима, почев од косе Босиљковца до реке Грабове; нарочито пак има микашиста у већим масама од Богданове Баре до некадашњег седа Грабова. У овом делу терена, а у сливу потока Бауца и Пауца, налазе се јако метатоморФисани шкриљци, микашистног хабитуса, а с њима и комади једнога габра, који је несумњиво поменуте контактно -метаморФне лродукте и створио. Највеће се масе микашиста налазе у атарима села Јошанице и Осанице, и то између ова два седа и Комшанског Виса (Појане Тресните). Више села Јошанице (на Бркиној Пољани) има у великим масама микашиста, који је често врло богат гранитом. Од Ајдучке Липе престаје микашист, али се поново појављује између Рестовца и Комшанског Виса; овај последњи образован је сав од микашиста. Исто тако сва она велика и дугачка коса, која се од Комшанског Виса спушта између села Јошанице и Осанице, састављена је од микашиста. Корито ■Аеве Реке, више седа Јошанице, лежи у микашисту. На овоме месту налазимо и такве микашисте, који су скроз испуњени сочивастим зрневљем бистрог Феддспата. На путу из Нереснице у Жагубицу предази преко чуке Кокорњи. Ова Чука образована Је од микашиста, који је веома прожет гранитом. На Биљевинама, вигае седа Милатовца, посде Комшанског гранита настаје врдо танак слој микашиста, за којим долазе зеленкасти амФИбодски шкриљци. Када се из седа Лазнице и Селишта иде путем Пјекуди ка Кулиновој Главици, гази се најпре преко кречњака, а после, одмах аод висом Спатуром, настају микашисти с амФиболитским интеркалацијама. Вис Спатура образован је од микашиста, премда не цео, јер на источној страни његовој виде се кречњаци, који су у вези с оним на Здравчи. Од Спатуре у правцу Купинове Гдавице, микашиста поступно настаје, а заступају их амФибодске стене. Вис Здравча образован је од микашиста.