Просветни гласник

640

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

С Чукара гранит прелази на леву обалу Пека, и образује у главноме вис Еотаан, који је такође са С. 3. стране прекриљен кречњаком. Испод и више утока Мале Реке у Буковску Реку (Велика Топанаска Река) кречн.ак се повлачи на леву обалу последње реке; гранит на тој дужини прелази такође као узан појас на леву обалу, коју више ушћа Мале Реке деФинитивно оставља кречњацима, а он се, испод брда Ђалу ал Маре, простире Змејорском Косом, и с источне стране Комшанског Вис-а излази на Комшу. Са Комше се гранит спушта косом између села Јошанице и Вуковца, заузима цео терен на коме лежи последње село, и ниже овога губи се под обрађеним земљиштем не далеко од пута Жагубица—Крепољин. У правцу села Милатовца, гранит са Комше (од Крста) долази само до места Биљевине, одакле му источна граница иде западним подножјем Јаровите Главице, па косом Велики Стрењак силази у корито реке Комше. Продирући, у горњем току ове реке, кроз слојеве амФиболског гнајса и микашиста, гранит ниже Урошеве Тилве улази у састав оне брдске масе (Чејиш) која југо-источно од Нереснице захвата простор између Урошеве Тилве и реке Велике Гложане, реке Комше и реке Првули. Контура нересничко-хомољске гранитске громаде по све је неправилне Форме и у главноме захвата атаре села Нереснице и Буковске, а само једним доста уским језиком нрелази преко Комше у хомољски срез. — По минералошком саставу, то је један обичан биотитски гранит врло богат Фелдспатом, и махом толико трошан, да је тешко наћи чврст примерак за збирку. Урошева Тилва образована је у главноме од једног зеленкастог амФиболског гнајса, који је нар.очито у великим масама испољен на Јужној страни овог виса, и на иодножју његовом у реци Комши. Низ Комшу траје исти гнајс једноставно до утока реке Велорепе, где је (на десној обали Комше) прожет танком жицом гранита. Исти гнајс траје и даље низ Комшу, и пошто је на једном месту просечен веома дебелом жицом гранита престаје од прилике код ушћа СгојановоЈ 1 Потока. Одатле настају микашисти. — Овај је гнајс јасно слојевите струкгуре, али је при свем том на терену громадно наслаган. Врло лепог амФиболског гнајеа има у горњем току реке Велике Гложане. Исти је у великим масама испољен на утоку реке Првули у Велику Гложану, одакле се — низ последњу реку — спушта лрилично дуго, докле га не смене затворено зелени амФиболски шкриљци. Најзад, у реци Пеку, од косе Босиљковца до реке Грабове, налазили смо, поред других шкриљаца и разне гнајсове: обичне (биотитске) и зелене (хлоритске). Овај се последњи гнајс налази у већим масама око ХоФманског рудника испод Благојевог Камена. Микашисти су после гранита најчешће стене у овоне терену. Налазимо их пре свега јако прожете гранитом више нересничког гробља, на путу Нересница—Чејиш, где наилазе с југо-западне стране из потока