Просветни гласник

ХРОНИКА

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО ХС1У збор (10, априла 1902. год.). 1. Разгдедане су нове публикације које су сгигле- геолошком заводу Велике Шкоде у току прошлог месеца. 2. Приказан је мамутов зуб који је извађен из Колубаре и купљен за геолошки завод Велике Школе. 3. Прочитано је писмо дописнога члана Тодора БушетиКа, учитеља у Пољни, о батовима који се надазе у тамошњем предисторијском насељу. — „Имам један бат на којем је рупа за држаље само започета, па недовршена.... Види се како су батови бушени кружним бушењем, при тему су најзад из рупа испадал и ваљкасти комади. Нашао сам некодико таквих кдипака, од којих се неки по шарама камена потпуно подударају с извесним батовима, и исте су дужине и ширине као и рупе у њима. На основи тога моје је мишљење, да су батови баш овде на месту рађени. Интересно је међутим, да оваквог камена, као што су батови, у мојој окодини нема..." 4. Проф. Сава УрошевиЛ саопштава претходне резудтате својих проучавања нересничких пданпна и хомољских брда. — Поред гранита удазе у састав овог терена и гнајсови, микашисти, амФибодити, хдоритошисти, фидити(?) и кварцити, а надажени су још габро и диорит, затим (на ободу кристадастог терена) и микрогранудити. .Тедан пак део нересничких пданина, који од косе Сануне и реке Маде Гложане иде преко Фрасине и Гдогина у Тодорову Реку, заузет је мдађим, падеозојским, шкриљцима и кварцитима. „Најзначајнија маса у овом терену јесте гранит. Окодо њега, и у њему самоме, налазимо исконске шкриљце. Вис Чокар на ушћу реке Еомше у Пек, а на десној обади Пека, образован је од гранита, ади не сав, јер са 3. и СЗ. стране п ^еко гранита дежи непосредно кречњак. 42*