Просветни гласник

644

1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

ског Виса, иде западним подножјем Слатине и Врапчег Дрена, пролази источно поред самог села Краљевца, за тим преко ушћа Бел-Лке и Маде Реке, и завршава се на Килому код места где почиње Дугачкз! Коса. На целој се овој страни исконски терен граничи скоро непреклдно кречњацима. Најзад, јужна граница овог искоиског терена заврпга^а се на Килому и КОритама. На досадашњој је геолошкој карти било назначено да се текијск 1 исконски шкриљци простиру преко Килома и Корита даље на југ, да захватају цео Мироч, и да се преко Великог Гребена спуштају у Поречку Реку. Међу тим, садашњим проматрањима утврдили смо, да је овај исконски терен једна изолована партија која нема површинске везе с осталим исконским шкриљцима у северо-источном делу Србије. Цео пак терен Мироча, сем подножја му од Клокочевца до Голубиња, образован је од стена млађега порекла: кречњака, глиновитих шкриљаца и пешчара. Исто је тако сада утврђено, да серпентини овде не продиру нигде кроз исконске шкриљце, већ да су испољени на неколико места у пешчарима и г.шнцима на греди Добра Вода, а да су само на раније поменутом делу Мисије, у непосредном додиру с исконским тереном. Из овога видимо, да се овај терен пружа нарочито у дужину, од Дунава до Килома. Спрам дужине, ширина му је незнатна. То је управо један узан исконски појас, укљештен између греде Планинице — Добре Воде и скоро једноставне кречњачке греде Џеврин- Крш (Велико Ливађе). Геолошки је склоп овог исконског терена у главноме прост. Микашист преоблађује у свима деловима његовим; гнајс, амФиболит, кварцит и епидотит налазе се тек као саставни чланови другога реда. Најзначајније су масе гнајса испољене у краЈњем северном делу терена, више Текије; у осталим деловима, и ако је доста чест, ипак остаје спрам маса микашиста у подчињеној улози. АмФиболит је напротив више заступљен у јужном делу терена. Кварцит је свуда заступљен, а. епидотит смо нашли само на једноме месту — између Џеврина и Кастела. — У многим слојевима својим, нарочито у северном делу терена, микашист је веома богат црвеним гранатом. Покадшто садржи и ставролита, или у већој количини нагомиланог дистена. Овај последњи је у неким примерцима потпуно метаморфисан у дамурит. АмФиболит такође садржи често у врло великој количини граната. Текијски исконски терен није прожет никаквим еруптивним жицама, пити садржи мермера. Слојеви ових исконских шкриљаца пружају се у главноме са севера ва југ. Такав правац, с незнатним скретањем на исток или на запад, задржавају поглавито од Килома до Краљевца. У северном делу терена, на Бачијама, Мисији и у потоку Старој Ковилови, слојеви су јако скренули на исток—запад; на Барзујки и у околини Џеврина пак слојеви се најчешће држе правца ССП. или ССЗ. — Пад слојева је такође