Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

645

променљив; најчешћи је у источно поље, ређи у западно. Угди под којима падају махом су врло велики; често се налазе слојеви који стоје скоро главачки. Нашој Старој Барзујки одговарају, на леиој обали Дунава, висови Алиона, за које је др. Ф. ШаФаржик (Сђег (1. §ео1. Уегћаћп. ТЈт§е1). V. Огвота, Јез8е1п12а и. 0§га<1та. Јаћгезћег. (1. к. ип§. §ео1. Апв!. 1892) утврдио, да су образовани од правих, типских микашисга, који имају врло много граната и ставролита, и у којима се у незнатној колнчини налазе и партије распаднутог, аплитског, зеленог гнајса. Ово што је ШаФаржик казао за Алионске Висове, важи дословно и за дунавску страну Старе Барзујке, чиме се утврђује геолошка целина ова два дела исконског терена, раздвојена коритом Дунава. б) Исконски терентсод Сипа. — Од Џеврина до села Сшта, и мало ниже овога, терен је образован од кречњака и кречњачких шкри-Баца, чији су слојеви веома исавијани. Даље, низ Дунав, настаје поново исконски терен, који се завршава гнајсом Караташа, више села Давидовца (Џеџерца), и где на овом гнајсу непосредно леже слоЈеви дунавског шљунка и песка. — Сипски исконски терен не захвата велики простор ни у осталим правцима. Тако, на западној страна простирање његово завршава се под висом Драгићем и на Феригама; најугкрајња му је гранпца под селом Манастирицом, а на исток не иде даље од Петриша. Исти терен образован је од микашиста и гнајса, у којииа се спо радно налазе и амФиболитски слојеви. У опште узев, источни део образован је од гнајса, а западни од микашиста. На крајњој западној граници преко микашиста долазе непосредно кречњаци. — Слојеви исконских шкриљаца продужују се С 18—20 0, а падају врло стрмо у источно поље. в) Исконски терен на десној страни Поречке Реке. Подножје Великог Гребена, од села Клокочевца до ушћа Поречке Реке у Дунав, образовано је од исконских шкриљаца, који су често прожети жицама гранита и пегматита. Ови шкриљци заузимају целу доњу половину западног бока Великог Гребена — на карти је ова граница тачно повучена — док је друга, висинска половина његова образована од кречњака, пешчара и гдиновитих шкриљаца. Овај део исконског терена образован је, у главноме, од типског микашиста, с ким су, у мањој мери, удружени: обичан и амФиболски гнајс, амФиболит, и већ напред поменути гранит и пегматит. Веће громаде гранитске нема на овоме месту, она је вероватно остала у дубини не испољена; жице пак од еруптивних стена много су гушће у северном но у јужном делу терена. — Слојеви микашиста и осталих шкриљаца пружају се са севера на југ, а падају у западно поље. Кречњаци, пешчари и глиновити шкриљци Великог Гребена пружају се, такође, са, С.