Просветни гласник

646

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на Ј., и падају у западно поље: дакде, конкордантно леже спрам, сада денудованих, исконских шкриљаца. г) Исконски терен у добранском Кључу. — У овоме делу Дунавске Елисуре наша испитивања кретала су се у границама: од Јеленске Стене и Дрног Врха до Добранске Реке, и од Дунава до водомеђе између Дунава и Пека. Терен у овим границама образован је, у главноме, од гранита и исконских шкриљаца. Један, релативно мали, део његов, у доњем току Турског и Сланског потока, покривенје дебелим слојевима терцијарног (могућно дилувијалног) песка; и сем тога, горњи слив потока Велике Раковице (источно подножје Црног Врха) образован је од лијаског пешчара, преко кога долазе изоловане партије кречњака. Гранит је овде испољен као једна пространа громада, која заузима највећи део атара села Брњице. Са западне стране ове громаде полази од Јеленске Стене, образује највећи део источне стране брега Лисца, прелази преко Раковачке Чуке, и пошто је донекле ишла уз поток Велику Раковицз г , скреће од једном на југо-исток, те преко Атарских Висова силази у реку Кључату. На западној граници преко гранита леже пешчари и кречњаци; на јужној страни (Атарски и Дренски Висови) гранит пробија кроз микашисте и амФиболите. На источној страни гранит такође нема тачно одређене границе, јер с обе стране Дашчарског Ботока пробија кроз микашисте, као и у потоку Великој Свињи, више ушћа пот. Мале Свиње. Најзад, на северној страни гранит је прекинут уском дунавском долином. Брњички гранит је, у опште узев, једноликог састава и структуре: то је један биотитски гранит, потпуно зрнасте структуре, састојака осредње величине, и богат црним лискуном. На додиру с микашистима много више је ситнозрн, и тада је богатији биотитом, премда има жица и потпуно аплитског типа. Поред тога падају у очи и масе с црвенкастим Фелдспатом и потпуно хлоритисаним биотитом, какве се налазе нарочито у потоку Свиње, одмах више села Брљице. Не улазећи у детаље, овом приликом поменућемо, да је терен од источне гранитске границе до Добранске Реке, и јужно до Јездина, образован од исконских шкриљаца (микапгаста, гнајсова, амФиболита, хлоритошиста и Филита), сем поменутих пескова у једном делу Турског и Сланског Потока. — Амфи6олит се налази на многим местима у облику незнатних интеркалација међу микашистима, а почев од Биркиног Потока до Добранске Реке, и јужно до Сувог Потока, цео тај део терена образован је искључиво од амФиболита. — Најзад, интересантно је поменути, да су у Сланском Потоку, више терцијарног песка, микашисти тако интимно прожети гранитом, пегматитом и гранулитом с турмалином, да стене гнајснога типа, из овога потока, с правом ложемо сматрати као микашисте имбибоване гранитским састојцима.