Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

047

Исконски шкриљци, у овоме терену, пружају се у главноме са севера на југ, премда на појединим местима има скретања до североисточног правца. Пад је врл.о стрм, најчешће у источно, односно југоисточно, поље". 5. Проф. Ј)г. Свет. РадовановиК износи нсколико података за геолошку оријентацију у рипањском терену, који истиче као најтежу гео:'ошку партију шире београдске околине. — „Према проматрањима у Хајдучком Потоку, највиши кат чине табличасти глинци с уметнутим песковитим кречњацима, испод којих долазе конгломератни кречњаци, па онда нејасно слојевити глинци. У овим се последњим на месту Крушику јављају четири жице керсантита, сличног с ресничким, и један изданак белог риолита. Овај ће низ слојева по свој прилици бити млађи од топчпдерских и раковичкпх кречњака, а старији од слојева с цементним лапорима, те ће према томе ови последњи спадати у горњи део кретацајске Формације,. Пружање ,је слојева у Хајдучком Потоку приближно меридијанско, местимице поремећено раеелинама разнога правца". 6. Проф. Ј. М. ЖујовиК говори о старости шкриљаца на Јагодњи и гранита на Борањи. — „У лањској сам екскурзији имао прилике извадити из палеозојских шкриљаца код извора Ивовика (недалеко од Крупња) доста Фосила (криноиди, шкољке и брахиоподи), од којих неки ближе одређују старост оних слојева. Криноиди су неодредљими. Неки спириФери стоје близу индиФерентним врстама 8. сопто1и1и8 и 8. ђ18и1саШб. Значајно је пак да су овом приликом коистантовани и продуктуси (нарочито из групе РгоскшШз 8ет1ге("1си1аШз), који пређе нису.налажени, и којима се сада јасно утврђује да ће ови шкриљци спадати у доњи Карбон, а не у Девон. Девонска Формација, на коју је РадовановиК указао, може бити предсгављена на Јагодњи и Ворањи, и.то оним моћним палеозојским шкриљцима, који леже испод ових карбонских, и који су већином промешени, и то толико, да су на Кошутњој Стопи узели карактер исконских шкриљаца, као што је то показао УрошевиК. Пошто је цела ова серија карбонских и прекарбонских шкриљаца уздигнута и метаморФисана гранитом, чији је лаколит денудован на Борањи, то излази да се дубинска еруиција овога гранита могла десити истом у средини карбонскога доба. Вероватно је да с овим лаколитом имају директне везе неке тамошње порФирске стене у жицама, и вероватно је да су ове и хронолошки и генетски везане за гранитску масу, али би то тек детаЉнија проучавања на терену и у лабораторији могла ноуздано утврдити". 1, Ђг. Св. СтевановиК реФерише о чланку проФ. Р. Бека и барона В. Фиркса 1Ле КирЈегегг1а§ег8Ш1еп уоп Ееђе]ј ип(1 У18 јп 8егМеп, који