Просветни гласник

778

цросветни гласник

ј. ! ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР

25. новембра о. г. глас о смрти великог епглеског мислиоца Херберта Спенсера дубоко је потресао сав образовани свет. Коме од нас ппје познато ово име, макар и по чувењу? Наша генерација интересовала се и интересује се делима овог ФилосоФа релативно мање, но што је то било у шесетим и седамдесетим годинама; тада су Сиенсерове књиге и његово име били популарни међу нашом интелегенцијом — како наставницима, тако и њиховим слушаоцима, може бити, више, но и у самој Енглеској. Ради образовања сматрало се неопходно потребно да се проуче неколика дела Спенсерова. 0 његовим погледима и закључцима дебатовало се живо „од јутра до мрака". Сад је одушевљење исгина попустило, али ипак важност великог енглеског писца остаје исто тако велика као и онда. И кад је Спенсер у своје време упутио и научио огроман део наше руске интелигенције да мисли и да има одређене погледе на етику, психологију и социологију, то он и сада посредно, преко те интелегенције, утиче на нову генерацију. Спенсер се родио 1820 год. у енглеској вароши Дерби. Његов је отац био учитељ и желео је да и н.егов син нође истим путем. Спенсер је и пошао тим путем, па чак је постао и добар педагог, и ако је имао тек 17 година живота; али је тај педагошки рад ускоро престао да га задовољава, и он зажели шири и нространији рад. Благодарећи практичној црти у његову уму и карактеру, Спенсер је тежио за техничким радом и ступио је у почетку као техничар на железницу Лондон — Бирмингам, која се тада градила. Овде је он брзо савладао техничку страну посла, цртао карте, скицирао планове, па чак и изумео нарочити инструменат за одређивање брзине у локомотива. Енжењерски рад Спенсеров иродужавао се до 1846. г.; тада га напусти и постане публициста, почем је још давно осећао у себи наклоност политичким, социјалним и философским питањима. 1848 г. он се први пут појави у журналу „Есопонпб1" са чланцима о политичким и економнпм питањима, и те исте године написао је своје прво велико дело „Социјална статика". Ово је дело имало успеха, и благодарећи њему, Сненеер је дошао у додир са сувременим чувеним енглеским научницпма и књижевнпцима, примио је од њих много нових података, и његови философски погледи иостали сујаспији и прецизнијп. У периоду 1848—1858 године ови су се цогледн утврдили п ојачали, и Спенсер је стуиио на позорппцу публистичког п научног рада као прави философ са одређеном водиљом идејом и са строго разрађеним стварним материјалом. Таквом идејом у Спенсера служи „еволуционизам". Идеју развића, коју је он узео за основ својој теорији познања, психологије и метаФизике, ту је идеју Спенсер пренео од изучавања организма на пзучавање развитка целог органског света, целе васељене. Своја ФилосоФска мишљења скупио је Спенсер у своме огромном делу „Основи нсихологије". При крају педесетих година он је намеравао да напише колосално дело „Синтетичку философију " у 10 књига; ну то је ишдо врло тешко, јер Спенсер не имађаше успеха у публици, а оскудеваше у сред-