Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

669

дпн. на подизањо школских зграда. И ова је сума такође одмах распоређена; свега је дакле предвиђено и распоређено 24525-50 динара. До конца 1902. год. наплаћено је од целе ове суме свега 4000 дин. и та је сума сразмерпо предата као помоћ двема школама. У 1903. год. предвиђено је сем горњих 20.525 - 50 дин. још 17.500 дин. и сва је вероватноћа, да се од целокупне ове суме у 38.025-50 дин. до конца ове године неће наплатити ни једна пара, јерјеокружна благајница до 16. јуна ове године већ у деФИциту, т. ј. на школске потребе издала је 20.533-48 дин. више из других партија, но што је покупљено школског приреза. Из ових података се јасно види, да су прирези, како општински тако и окружног школског одбора у овоме округу илузорни, и да они ни у ком случају пе служе сврси, којој су намењени. Шта више, место користи, ови су прирези (нарочито окружни школски прирез) нанели неколиким школским општинама приличну штету. Школски се прирез не прикупља и од њега се нема никакве вајде. Друга сметња подизању нових школских зграда јесу: избор земљишта и школски иланови и иредрачуни. Да оставимо на страну све сметње, које проистичу отуда, што се на планове и предрачуне чека месецима па и годинама, ја ћу се задржати на избору земљишта за школску зграду. Земљиште бира комисија, у којој поред осталих, мора да буде и један енжењер и лекар. Но ова се комисија врло тешко састаје. Члановима комисије за нреглед земљишта не припада по закону дијурна за овај рад и врло је тешко покренути — нарочито г. г. енжењере, да се ова комисија састави на време и избере земљиште. На два моја акта у којима сам одредио и дан, кад ће се ова комисија састати, одговорено ми је усмено, да се комисија не може састати кад ја хоћу „но кад сеукаже прилика г. г. енжењерима да у дотични крај иду", тедаонда и тај посао сврше, јер веле, ако би се излазило у округ на сваки позив, онда би материјално пропали. II сад треба чекати ту жељену прилику, која се често указује врло доцкан, кад се зидање школске зграде не може отпочети. Па и кад се једном укаже прилика г. г. енжењерима, онда је заузет можда лекар или школски надзорник, и на крају крајева комисија се никако и не састаје. Оваква случаја имам два до сада и земљиште још није прегледано. Даља је незгода: план школски и предрачун. Према плану школска зграда мора бити од тврдог матернјала са пуно прецизираних врло тешких услова и предрачун износи суме, које у овоме округу ретко која општина може да исплати. Познавајући своје материјално стање, школске општине и не покушавају да мисле о нодизању нових школа. Зидање у режиЈи пак према школском нлану, овде је врло скупо, јер је терен већим делом неприступачан за превоз материјала, и кад се све ово узме у обзир, у овоме је округу онемогућено нодизање нових школских зграда. Да би се овоме злу стало на пут, слободан сам да иоднесем Госиодину Министру предлог, који ће, по моме дубоком уверењу, ако се усвоји, једини бити кадар ово зло да отклони а он се сасгоји у овоме: 1. Да се изради један општи план за школе са једним, два, три или више одељења, и да се по том општем нлану зидаЈу све школе У округу. 2. Да се допусти сиротнијим општинама да зидају школе од слабог материјала. Школе да се зидају тачно по плану, само у место да су од просветни глдсник II. књ., 6. св., 1903 . 44