Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

725

Ви сте нидсди палије, иреко којих трговци пењу бурад на кола иди на вагу, кад хоће да мере. Оне се састоје из две јаке обле греде, до 4 м. дужине. На врху, на среди и при дну оне су спојене гвозденим пречагама, око 50—60 с.м. дужине. Крајеви греда обично су обложени блехом, да се не би употребом брзо исквариле. Ви сте сви видели, како и за шта се употребљавају палије. Ви сте се чудиди, како слуга само сам товари онако тешку бурад с петролеумом на кола. Како то може? Кад би он хтео без палија да дигне око 400 кгр. тешко буре с петролеумом, онда би морао да употреби толико исто снаге, колики је терет, — око 400 кгр. (опоменути на обичне теразије, које су у равнотежи, кад је снага равна терету). Толику снагу пак човек нема. А ето видели сте, да слуга товари онако тешку бурад; то значи да помоћу палија иде лакше. Овде слуга и палије деле тежину; један део носе палије,. а остали део слуга. Видели сте, како се он свом снагом налегне на буре, па га грудима и рукама котура уз палије. Еад би престао да га гура и уклонио се, буре би се скотрљало. Најпростије би било, кад би слуга дигао буре са земље па право на кола (најпречи пут!). То би се могло урадити за краће време — отприлике за '/ 2 минута. Али буре је много тепшо; зато се он помаже палијама и сврши тај посао за 3—4 минута. Видимо, дакле, да слуга уштеди у снази, али изгуби у времену. Овде ћемо још боље да видимо: Ево ја имам 3 дашчице, од којих је једна дугачка 30 см., друга 60 см. и трећа 90 см. Прво да метнемо ону дашчицу од 30 см. једним крајем на ивицу од дуванске кутије. Шта имамо сад? -Тедну стрму раван. Сад да метемо поред ове и ону другу дашчицу од 60 см., па поред ње и ону трећу од 90 см. Какве стрме равни чине ове две дашчице? Упоредите сад све три стрме равни! Прва дашчица чини оштру стрму раван, друга благу, а трећа још блажу. Шта ће бити са кретањем терета — тела — на ове три стрме равни ? На првој иде тешко, на другој лакше а на трећој још лакгае. Што је стрма раван блажа, то је иотребно мање снаге (механички добитак). А како је са временом, за које се подигне терет на овим стрмим равнима? — Узмимо да је на првој стрмој равни, која је дугачка 30 см., потребно 5 секунада, да се подигне неки терет. Колико ће секунада требати на другој која је 2 пута дужа? (10 секунада). А на трећој? (15 секунада). Што је блажа стрми раван, то је аотребно више времена (механички губитак). Из овога излази: што се у снази уштеди, то се изгуби у времену; а што се добије у времену, то се изгуби у снази. Златно иравило у меха.нкци: механички добитак = механички губитак. Ви сад можда мислите: иа онда у опште стрму раван не треба ни употребљавати. Али није тако. Оно истина, тешка бурад би се могла дићи и човечјом снагом. Но тада би трговац морао да држи више радника, те би га овај посао много скупље стајао. Чекрком и колотуром