Просветни гласник

724

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

СТРМА РАВАН — ПРЕДАВАЊЕ ЗА ЂАКЕ НИЖЕ ГИМНА8ИЈЕ — с. Веге —

Очигледно средство: модел стрме равни. I. Циљ: наслов. П. Припрема (равница, долина, висораван, стрма раван). У земљопису сте учили, гата је то раван — равница. — Бачка равнпца, Моравска равница ит.д. Каква може бити равница ? Писка и висока. Како се зове ниска раввица ? Низија, долина. Има по негде земља тако равна, да се крај мора подижу насипи по 6—8 метара високи, да не би вода прелила (у Холандији). Долинаје, дакде, равна површина, којајевећим делом водоравна, т. ј. иде паралелно с повргаинои мора. Но има и уздигнутих, високих равница, по неколико стотина и хиљадаметара изнад морског огледала. Како се те равни зову? Висоравни.. Највећа висораван на земљи јесте Средња Азија, а највиша висораван Титикаказ у .јужној Америци. Шта имају заједничко висораван и долина? Обе су водоравне као морско огледало. Но чему се разликују? 1 Код долине је равна површина мало или ни мало изнад морског огледала. А код висоравни? — Сад о стрмој равни! Како стрма раван стоји према морском огледалу? — Да видимо! Замислимо, да смо доле на Дунавском крају близу основне школе, па да пођемо отуда оном улицом право' Великој Пијаци. Ту имамо једну стрму раван како сто.ји та стрма раван према Дунаву ? Ради бољег схватања, нацртати на табли с лева на десно Дунав, а с деснаналево улицу кавеликој пијаци. Какав угао чини Дунав и ова улица што води великој нијаци ? Оштар угао. Сад можемо да кажемо: Стрма раван је она, која са иовршином воде чини оштар угао. III. Предавање а) оштре и благе стрме равни. Да видимо сад, каквих стрмих равни има. — Ми смо већ говорили о једној стрмој равни -• улица од Дунавског краја право Великој Пијаци. Задругу стрму раваи да узмемо улицу од Славије ка Теразијама. Сад рецимо има једна пуна кола да се превуку од Славије ка Теразијама. Колико ће коња требати? Два. А колико ће коња требати, да се такав исти товар превуче са Дунавског краја на Велику Пијацу ? четири. За што? (Нацртати!) Пут — стрма равап — ка Великој Пијаци стрменији је него пут — стрма раван — од Славије ка Теразијама. Друга стрма раван је блажа. По томе видимо, да има оштрих и благих стрмих равни. А како је са кретањем терета — тела — иа оштрим и благим стрмим равнима? Закон: што је оштрија (косија) стрма раван, то је теже, ашто је блажа, то је лакше кретати неко тело. б) Уиотреба стрме равни. Златно иравило у механици. Средство;: иалије. —