Просветни гласник

КО БЧЕЖИЂ

ЈЕДНО ОРИГИНАЛНО МИШЉЕЊЕ 0 ПОСТАНКУ И РАЗВИТКУ ЈЕЗИКА И у Фидологији, као и другим научним областима, још има радника, чешће и јачих умова, којима није довољно испитивање онога, што је у истини дато за проучавање и што се може проучити; многи и данас жуде за проналаском крајњих уарока и првих почетака оних Факата, која треба да нроучавају. И размшпљање о постанку језика, тема одиста и примамљива и крупна, мучило је много умних глава, ма, и не били по струци чисти, суви филолози. Мисли новијега доба о овом предмету, чију ћемо тачну одлуку, можда, само очекивати, могу се, сем других места, иаћи и у Вунтовим чланцима о иостанку језика (превод у Просв. Гласнику за март и април овс год.) где има доста упута и на раније радове, за оне које би ово питање мало више интересовало. Мишљење, које сам намеран да мало опшпрније изложим, једно је од најновијих. У последње време у проучавању језика почела се поклањати велика пажња најнесавршенијим језицима, језицима полудивљих народа — оскудним и у облицима и у речима, али баш зато згодним за питања онаке врсте, која задиру у прапочетак. У Немачкој излази већ нет — шест година часопис 2еИ$с1гг>јЧ /"пг а^гНсатзсће ипА осеапгзсће Вргасћеп , у коме је изнесено много прилога од великога интереса за све оне који хоће да се нозабаве простим и несавршенпм степепима у развитку језика. У томе је часопису, у прошлој години, Вг. 81к1'пес1 8сћтШ изнео своје мисли о постанку језика. По овоме писцу, језик није постао у заједници племенској, како узимљу други научници, већ је његов корен још у породичном животу. ПГмит чак иде толико далеко, да тражи и налази прву реч, језични атом, основ целокупног даналпњег језичног богаства. То је гласовна груиа Јм, њу је човек најпре изговорио. Затим је Јг (х) могло да отврдне: ка; потом је дошла редупликација: ка — ка, и то би била нрва граматичка реч. Значила би какву било радњу, кретање, а тачније би јој се просветни глаоник, II. књ. 6., св., 1893. 47