Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

беедег, АМз, пег ВЈШипдз^ег* сјег шос!егпеп бргасћеп иш! (Ие ВегесМ1§ип§8&а§е (1ег Кеа1бсћи1е, топ — — , К. К. РгоЈеззог ап (1ег 81аа18ођеггеа18сћи1е 1т XVIII. ВегЈгке ^епз. ^еп, 1903. А. НбИег (VII, стр. 78, 8°). Јегиза1ет, Рго1.Бг.Л^Пће^т, Оег ВЛсЈипдз^ег* (Јеб а1!зргасћПсИеп 11п1еггЈсћ1еб ипс! (Ие ГоМегипдеп (1ег ве^етуаг!. ^ог !га§ уоп . Ћ^еп, 1903. А. НбМег (стр. 35, 8°). Питање о правцу и задаћи наставе у средњој шкоди није у западној Евроли још никако доведено крају, и ако су појмови већ прилично разбистрени. Како је још и данас главна приправна школа за више стручне студије гимнаспја, класична гимнасија са својим грчким и латинским језиком, дело се нитање у главном своди на ово: колико та два језика имају вредности за образовање, да ли се и у колико они могу заменити чим другпм, те да се што боље одговори захтевима и потребама садашњости, да ли се на место старих језика, или барем једнога од њих, грчкога, могу узети нови, модерни језиди, и да ли, према том, реалка, која већу пажњу поклања новим језидима, треба да буде са гимнасијом равноправна школа за спремање за више стручне студије? Врло су многи расправљали и расправљају ова питања (писац прве расправе наводи преко 60 списа о том), заједно са другим, која су с њиме у тесној вези. И два бечка проФесора узела су, не тако давно, ова два питања за предмет својим предавањима, која су после штампана под горе истакнутим натписима. Доценат бечкога унпверситета, проФесор Јерузалем, који је и код нас познат бар по преводу његове „Психологије", заступа класичну гимнасију, износећи велику вредност, коју стари језици имају за образовање; а проФесор једне више реалке у Бечу, 3 е г е р, као представиик тога другог главног типа средње школе, доказује исту такву вредност модерних језика и, према том, тражи за своју школу иста права, која има гимнасија. Држали смо, данеће битп без користи опширније приказати садржај обаова списа, не упуштајући се у праву критику изнесених мисли, које могу, поред онога 48*