Просветни гласник

752

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што је већ до сада урађено, да допринесу што бољем решељу веома важнога иитања о образовању и сиреии нашега средњешкодског подилатка. Непосредан повод и једном и другом иредавању као да је инаугурална ректорска беседа професора инглеске Филологије на бечком университету, Шипера (Ј. ЗсМррег), држана у октобру 1901. године. Па како се у неколико Зсгерова расправа наставља на ту беседу а Јерузалем јој износи противне разлоге, држали смо с тога за умесно, да у овом прегледу нођемо од Зегерове раснраве, и ако тај ред ннје од важности за саму ствар. Као што сам Зегер вели у предговору, његова раснрава, која је проширено предавање држано на заједничком скупу „Бечкога новофилолошког друштва" и друштва „Реалка" у Бечу, има двојаку задаћу. На првом месту њом се хоће да придобије што више присталица за идеју, да модерни језиди уз правилну наставну методу могу исто тако да образују дух, срде и характер у младежи као и класични језиди, којима је до сада тако рећи једино прпдавана ова подобност. А други ће задатак ове расправе бити, да обрати пажњу читалаца на стање питања о равноправности реалака у Аустрији са гимнасијом, о једнаком праву реалних абитуријената на више стручне студије. Ми ћемо се више задржати на првом делу, који је, као ошптији, за нас од веће важности но други, који поглавито има вредности за Аустрију. Зегер је први део своје расираве поделио на више одељака, па ћемо и ми редом износити њихову садржину. Дужност је представника природних наука и нових језика у реалкама, вели 3., да увек наглашују и износе велику вредност ових струка за образовање, да сузбијају још и данас доста укорењену предрасуду, као да су ти предмети мање важни и да у вредности својој за образовање остају иза хуманистичких предмета, нарочито клас.ичких језика. ПроФесор ПГипер у својој инаугуралној беседи: „Старо образовање и модерна култура" 1 изишао је противу ове предрасуде, изнесавши нарочито материјалну вредност, коју за образовање има инглеска књижевност, као и вредност модерних језика у опште; тиме је постигао не само идеалан но и практичан успех, јер су у многим аустриским гимнасијама уведени модерни језици као релативно обавезни предмети. У марту 1902. држао је дстректор Јанушко у бечком друштву „Реалка" предавање о вредности природних наука по образовање. Настављајући управо ова предавања, 3. је узео на се задаћу, да говори поглавито о Формалној, дакле педагошкој вредности модерних језика са нарочитим обзиром на Француски, па онда о питању о равноправности реалака, које је с њиме у тесној вези. Он хоће да покаже, „да се при учењу модерних туђих језика исто тако као при учењу класичких језика даје богата прилика за вежбање у разликовању појмова, у суђењу и закључку, да се овим вежбањима постиже

1 8 с ћ ј р р е г, Бг. Ј., Аће ВЈМип^ шк1 то^еше КиИиг. Л^Јеп ип<1 Бе1р21§, 1901.