Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ЦРИКАЗИ

753

код учеиика редовно правидно мишљење, брзо схватање садржаја и израза представе". (Стр. 2). После овога наведена је литература, на коју се писац наслања (близу 70 дела), па се прелази на говор о умном образовању и настави туђих језика као главном средству за његово унапређење. Најпре се, с помоћу психологије, расправља о том, шта се разуме под умним образовањем, локазује се, загато је матерњи језик само до неког ступња довољан за умно образовање и да се тек изучаваљем кога туђег језика духовни рад много више вежба и образује, да добија у снази и дубини. Поред тога, учењем туђега језика ученику постаје јаснијим и тачнијим знање матерњега језика, он се боље упознаје са његовим правим бићем. Да би се оценила педагошка вредност учења Францускога и пнглеског језика за немачкога ученика, морале би се нарочито навести све појаве, којеизносе разлику између францускога и немачкога духа у језику, између француског и немачког облика за израз, те на њима показати, које су душевне силе потребне, да се ове разлике упознају, да се обухвате у правила, да се та правила начине духовном својином и да се ла.ко нримењују. Ну то је немогућно. Могу се само у крупним цртама показати разлика и разилажење у француском и инглеском на супрот немачком и истаћи само они случаји, на којнма се лако распознаје, колико је потребно умнога рада за учење туђега модерног језика, Нри том ће се овде онде узетп упоређење са класичпим језицима ради правилнога одређења вредности модерним језицима. После овога 3. прелази на поједине одељке граматичкога учења туђега језика, почињући од науке о гласовима и ортограФије. ВеК за изучавање чистога и правилиога изговора оних туђих гласова којих нема у матерњем језику потребно је ученику доста Физичке, умне и моралне снаге, што се не сме подцењивати. Доцније се може ученицима показати постанак и промена гласова, њихов међусобни однос, и т. д., чиме се даје погледати у стање и природу гласова код модерних језика. Изналажењем гласовних закопа изоштравају се ученичке умне силе суђења и закључка, што ни.је у истој мери могућно само ири учењу матерњега језика. Што се тиче речи и њихове употребе, разуме се по себи, да су модерни језици у речима и Фразама несразмерно богатији и обилнији но класички језици. Са необичним развитком и иапредовањем духовнога и културног живота морао се умножити и број појмова, израза и обрта у сваком модерном културном језику. Огромна множина нових речи и фраза створена је или постанком нових културних појмова или диФеренцирањем и огранпчењем оних појмова, који су били близу једни другима. Ово пак натерује ученика, да обрати највећу нажњу финпм разликама у појмовима појединих речи. Нарочпто је за ученика вредно да се упозна са метаФорама модериих туђих језика и да их упореди са метаФорама свога матерњег језика. 3. то показује на повећем броју изрека, које се све везују за реч рје<1 (нога).