Просветни гласник

754

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Превођење оваких обрта тражи толику умну еластичност и толико наирезање снаге, које не изостаје ни иза којег рада умне снаге код старих језика. А није потребно показивати, колика се корист отуда извлачи за познавање и употребу матерњега језика. Даље је умно вежбање у разликовању речи и Фраза сродних по смислу. Изучавање синонима не сме се, наравно, вршпти апстрактно, из уџбенпка, већ мора истицати из онога што се види и осети при самој настави. С овим иде руку под руку и примепа науке о творби речи и етимологије на Финије нијансовање појмова а с тиме и на задатке Формалнога образовања. Често се износи као недостатак модерних језика, што они немају оно велико богаство облика, којим се одликују класички .језиди, који могу промепом облика речи да искажу најразличније Функције једне исте речи у реченици. Ну модерни језици имају доста других средстава, да покажу све ове односе и то са финијим шатирањем мисли но стари језици. Наука о облпцима грчвога и латинског језика задаје много тешкоће и тражи нанорак рад памћења. Ну за јачање ученичке моћи суђења важнијеје да он зна, кад и где треба да се употребн генетив и датив, но да упамти, на шта се свршују ти облици. Код модерних језика деклинација је сразмерно проста, али правилно схватање односа тражи барем толико исто умнога напора колико и код класичких језика. Оскудица у спољашњем облику има баш једну особиту вредност за добијање умнога образовања. На латинској се речи одмах види, да ли је именица, придев или глагол, у ком је падежу, броју или времену. У модерним су језицима многе речи изгубиле ове спољашње знаке за расиознавање, те је с тога за тачно одређен.е односа међу речима потребно више пажње н зрелија моћ суђењм. Француски, као аналитични језик, ради јасности и очевидности је врло оштро и јасно даље развно и спољашње оделио појмове латинскога језика-; на пр. рашз се може иревести: рат, 1е рат, с1и рат и ип рат. На Гај су начнн с помоћу члана тачно одвојена четири логичка облпка за односе; немачки у овом случају има само три облика. У осТалом, Француски и инглески су још доста богати у облицима глагола п заменица. За сшиз има Француски језпк седам облика : 4оп4, с1идие1, Ае 1адие11е, <1ез^ие15, Лез^иеПез, <1е ^ш, Де ^ио1. Граматички је однос код свакога друкчији, те ученик прн превођењу мора да га се тачно придржава. Код глагола је Француски језик развпо много више временских облика но латински, јер има раззе (Шнп, двојак плусквамперфекат, двојак Футур (је уа13 есг1ге, ј'еспга1), двострук кондиционал. Код свих пасивних облика мора се пазити на број и род; нема перифрастичне коијугације, али су зато створена три нова партиципа (ауап( а1те, е1ап! а1те и е(;е ахте). Обично се вели, да је прављење времена помоћннм глаголима слабост језика: ну кад се тачно погледа, види се, да су и стари језици првобитно правили облике додавањем помоћних глагола, који су се у току времена стоцилп с речју. Између раг1ег-а! и ата-ћо у ствари нема разлике. Француски