Просветни гласник

одене и прикази

755

није покварен латински, већ, као и сви романски језици, онје даље развиће латинскога, од синтетичкога у аналитички облик. Употреба помоћнога глагола, као што вели Вунт, представља код глагола првобитни процес творења облика. Колику важност за образовање 3. даје богаству облика у неком језику најбоље се види из ових речи његових: „Само због већега спољашњег богаства у облицима не може један језик полагати право на то, да је он одличније средство за образовање но други језик, којему ово богаство не стоји у истој мери на расположењу. Не образује гомила облика сама собом. већ сазнање, којим се средствима неки језик служи за исказивање различних граматичких односа". (Стр. 19). Најбогатије и најплодније поље за вежбања у мишљењу, за јачање моћи разликовања и суђења даје синтакса. А модерним језицима и нарочито ин•глеском стоје на расположењу синтактичке снаге, какве не може да покаже ни један други језик. Из Француског језика 3. узима у разматрање само оно, што је од нарочите вредности за Формално образовање ученичко. То показује најпре код употребе члана, за тим код придева и бројева, па код заменица, предлога, времена, начина (за ученике је најтежа наука о начинима), инфинитива и партиципа; лосле овога говори о неким особинама Францускога језика, које више припадају иауци о стилу но граматици; даље о контаминацпјама и напослетку о положају и реду речп. Што се тиче овога последњег, зна се, да је у класичним језицима ред речи слободан. Речи иду једна за другом обично према ступњу нагласка појмова. Ну ту имамо и мотив синтетичког јединства заплетене мисли, који добија израза у обухватању реченичних делова. Реченично се јединство ноказује као спојна снага, и ово се дејство врши само собом. Тиме латински језик добија у снази и естетичној вредности. Модерни језици немају више тога слободног реда речи. Ну закони о реду речи значе за сам језик једно нарочито преимућство наспрам осталих језика, где је ред слободнији, и то у правцу всће јасноће. Због ове одличне особине Француски је не само ностао дипломатски језик него и тумач свих великих истина. Најтежи математички и философски списи постају тек онда са свим јаснп духу читалачвом, кад прођу кроз медијум Францускога језика. Са овом характерном особином јасносности француски језик спаја још и прецизност, љубав наспрам конкретног израза и прикладну характеристнку за сваку ствар. Он избегава прекомерну употребу апстракта, релативних реченица, споредних реченица па и адјектива. Накнада Флексије- ноложајем и .редом речи јесте победа духовних средстава над материјалннм. Показавши укратко какву снагу за образонање духа имају у себи речи н Фразе, наука о облицима и синтакса, видели смо, да су у том модернн је:;ици неисцрпан извор за умни рад и умно образовање. Ну граматика и стилистика нису сврха већ средство за учење језика. С тога оно што смо навели жоже тек онда да се узме у обзир за пнтенсивније Формално образовање, као -споредна сврха изучавању језика, ако је ученик већ практички извежбан у