Просветни гласник

756

усменој и писменој употреби језика и ако је његов осећај за језик довољно развијен. Што се тиче нових метода, 3. се држи онога што је чувени бердински филолог , професор Виламовиц рскао у својој беседи о филологији и школској реФорми 1 (стр. 99): „Нада на нове методе ииак не треба да важи даљеод онога што је елементарно. Знање језика, које је иотребно вратару у ком швајцарском хотелу, може се улити вао на левак и нека ту нова метода уштеди неколико лекција; али да се разуме жнва беседа једнога Платона г једнога Монтескија или Гета, мора човек да је духовно овладао љиховим језиком, а до душе не стиже никакав нирнбершки левак". [Навео 3. на стр. 36]. Као такву школу, где језик треба предавати на научпом приндииу, 3. рачупа и реалку. Врло се често чује примедба од лајика, да дете код боне научи за годин\ дана више Францускн но ученик у реалци за седам година, нли да је бављење у туђој земљи једини пут, да се научи туђ језик, да је граматика и друга научна помоћ прн учењу језика са свим излишна. Тврђење је до душе правнлно, али је закључак иогрешан. Немогућно је у разреду од 50 ученика данати интуитивну наставу а и време је сем тога недовољно. Ако дете живи где се француски говори, оно за годину дана слуша и говори, вежбајући се по осам часова дневно, тај језик 2880 часова, док реалац за свих седам година имаде само 1500 Француских часова, на и од тога се велики део употреби на друго а не само на говорење и слушање. И ако нема сумње, да дете које у туђини пли код боне стече умешност у говору па и неко осећање за језик, ипак никако не надмашује свршенога реалца у знању а ие много ни у умењу туђега језика. При том оно дете, које није добило методски правилну наставу, губи све васпитне користи и непреетано упоређење са матерњим језиком, као и језично - логично школовање, што је тако важно за научни рад. Два главна средства за учење туђега језика јесу превођење са туђега језика на матерњи и са магерњега на туђ, усмено или писмено. Превођење са туђега језика на матерви ради се у почетку и треба дуже да траје, јер нас упознаје са живим обликом туђега језика, уводи нас у његов дух г ноказује нам његове законе, ствара нам осећање за језик; док превођење са матерњега језика треба више да служи као контрола и вежбање наших знања на туђем језику. Усмена употреба туђега језика нарочито ће се у почетку оснивати на непрекидном марљивом вежбању на ономе, шго је превођењем научено. Јасно је, какво духовно средство лежи у нревођењу. При том за образовање духа није толико важна тешкоћа појединих реченица колико то, да се ученик уме наћи у току целога рада мисли, целога дела. Читањем треба дело схватити и са стране облика и са стране садржаја. Стилистично-литерарно објашњење треба да ствара разумевање и осећај за језиковно - ре-

1 17. V. ЛУПатошЈи—МоеПешЈог?, КеЈеп ип<1 Уог1га§е, ВегПп, 1901.