Просветни гласник

оцене и прлкази

757

торски и литерарно-уметнички облик; историско-философско објашњење служи за разумевање духовно-историског животног садржаја. Теже је нревођење са матерњега језика на туђ. Ту ученив мора најпре добро да схвати оно гато је речено, па онда да му нађе подесну одећу у туђем језику, имајући при том осећај, да ова одећа стилистички и граматички иотпуно одговара духу туђега језика. 3. врло лепо вели: „Из лектире дакле у вези са добрим преводом ученик добија све оне елементе, који образују духовну снагу, који чиае тако звано Формално образовање. Жз ње он стиче знање закона о језику, поглед у грајјевину језпка, на њој се вежба у разликовању појмова, њоме задобија осећај за језик и осећање за стил, на вој челичи своје умне и јача своје моралне моћи". (Стр. 401. Нарочиту снагу за образовање има говорење на туђем језику, јер при том све више устуна посредовање матерњега језика као средства за превођење, док се представа и звучна слика речи ономе који говори непосредно нуди за исказ његових мисли. Ово не сме бити најважнија страна језиковне наставе, већ она иде поред лектире и наставе у граматици као сврха, која се сама но себи разуме код свакога новог језика. И за то је потребна подесна метода. „И превођење и говорење тражи од ученика необичну вредноћу, истрајност, иреданост и навикавање, и у тим моралним утицајима лежи можда још већа корист за ученика п државу него ј интелектуалним, јер први стварају характер, други дух. Рад и навикавање стварају у нама иотребу, да будемо добри и морални, характер се не стиче читањем књига и слушањем проповедн већ непрестаним рађењем у једном истом смислу". (Стр. 42). 0 важности модерних језика за материјално образовање 3., говори укратко, тим пре, што је Шипер у својој поменутој беседи ову тему опширно разрадио с погледом на инглески језпк, шго, тиШ15 ти1апсПз, важи и за Француски. Нико неће, вели он, озбиљно тврдити, да немачкг., Француска и инглеска књижевност по својим угледним делииа, нарочито што се тиче обилности и узвишеносги мисли, сгоји иза грчко-римске књижевности. Нека грчка угледна дела могу у естетичном погледу и надмашивати сва досадашња литерарна дела, знање класичне књижевности може боље и темељније показати историску везу између старо и нове културе; алије, по Зегерову мишљењу, исто тако важна задаћа школи, да нас уведе у тачно познавање садашњости и прошла три века и да посматра постајање вултуре, ако се баш оба задатка не могу иостићи на подједнако интенесиван начин. Богато образовање духа и срца може се на подједиак начин добити из старих а и из нових књижевности, са оним што је опште човечанско ученик се темељно упознаје и у једним и у другим, а то је главна ствар. Ради боље потврде својих излагања 3. у последњој тачки првога одељка износи мишљења неких чланова берлинске школске конФеренцијеод 1900. године. По жељи немачкога цара сазвана је од 6. до 8. јуна 1900. г. у