Просветни гласник

758

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

Берлин конФеренција од најкомпетентнијих људи, да расправља питања о вишој настави. 3. навбди што су том нриликон казали о нитавима која он расправља ови чланови конФеренције : Момзен, Дитрих, Тил, Харнак, СекендорФ и Циен. Најважније ће бити мшпљење Момзена, који држи, да. се дело више (средњешколско) образовање оснива на језиковној настави, а да се модерним језицима може постићи слитао ономе што се пре постизало само класичном наставом. Шта 3. хоће са другим одељком своје расправе, којој је предмет: питање о равнонравности реалке и гимнасије, најбоље показују ове речи његове: „Далеко је од мене,, да хоћу да тврдим, да се реалац исто тако добро језиковно образује као н гимнасијалац. Како би то и било могућно! Ја само тврдим, да је његово језиковно образовање потпуно д овољно за ошпте образовање; зато је он у другоме измакао испред гимиасијалца. Па ако је истина, да реалка има у модерним језицпма тако одлично средство за образовање, као што сам раније показао; ако се даље узме на ум, да реалка у настави из религије, матерњега језика, земљописа и историје има готово исту задаћу као и гимнасија; кад се зна, да реалка у математичким и нриродњачким предметима и по обиму и ио задаћи в и ш е тражи но гимнасија: тада ће се с правом смети тврдити, да је реалка доиста са гимнасијом једнак наставни завод за опште образовање, који може дати својим ученицима умну подобност за све научне стручнестудијеида она према том заслужује, да са гимнасиј ом има иста права". (Стр. 47—48). Као ирактична последица овога тражења јесте то, да се абитуријенти са реалака пусте на све Факултете, нарочито на медицински и иравнички, као што је то у Немачкој, Угарској, Шведској, Русији и Француској. Ако је коме при ступању на специјалну студију потребно неко знање, које он није стекао у средњој школи, на пр. латински и грчки за реалце или модерни језици за гимнасијалце, нека му се даде прилпка, да то надокнади у нарочитим курсовима на университету. 3. даље вели, да у суштини овде није реч о некој конкуренцији гимнасији, јер ће прави пут за научне стручне студије на университету за сада још једнако водити кроз гимнасију, већ се тражи само то, да се апсолвенту реалке, ако има талента и склоности за коју научну университетску студију, ова студија лакгае омогући но што је до сада то било (доиунским испитом зрелости), п даље, да се начелно објасни, да оба ова завода, гпмиасија и реалка, објективно имају исту вредност и иста права. На основи ових разлагања 3. је заједничком скупу, на ком је држао ово предавање, предложио три тезе, које су после живе дебате и примљене од велнке већине. Те тезе гласе: 1. Каквоћа, сврха и мегода наставних предмета у аустриским реалкама дају апсолвираноме реалцу умну подобност, да се може са изгледом на успех латити сваке научне стручне студпје. 2. У вишој реалци добијено сведочанство о исииту зрелости даје према том имаоцу право, да као редован слушалац иосећује сваку врсту виших школа.