Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИЕАЗИ

759

3. Да би могао бити пуштен на државне испите, апсолвент реалке мора дадокнадити она нринравна знања, која му недостају за одређене стручне студије на университету; обим ових приправних знања, начин и време, кад она треба да се покажу, одредиће се нарочитом уредбом од стране више просветне управе. У трећем се одељву ове расправе иоказује даљи рад на питању о равноправности реалака. У додатку су изнесене досадашње последиде изједначења средњих школа у Немачкој; а на крају је књиге завршна реч, у којој се још поглавито утврђује, да није потребно уводити осми разред, као гато траже представницп гимнасије, да би се реалка изједначила са. гимнасијом, и исказује се нада, да ће последња два надлежна Фактора, университет и влада, повољно и што пре одлучити ово питање. Овим смо завршили преглед Зегерове расправе, у којој, као што се могло видетп из изнесенога, имаде доста лепих и кориснпх напомена и упута за предавање модерних језика, нарочитога Францускога. Том својом страном она нарочито н заслужује пажњу, те смо се због тога и ми мало више задржали на излагању њене садржине. Оад да пређемо на расправу проФесора Јерузалема, којн је, као што се види и из натписа, у бечком друштву „Средња Школа" држао предавање о вредности наставе старих језнка у вези са захтевима, које садашњост ставља средњој школи, па је то предавање штампано у XVI год., IV св. часописа „ОзкеггехсћЈзсће МШ;е1зсћи1о", одакле је одштампано у засебну књигу са горе показаним натписом. И у излагању садржаја ове лепо и топло написане расправе ићи ћемо за током пишчевих мисли. Незадовољни су гимнасијом, веома незадовољни. Често се оштро критикују наставни предмети и паставне методе, исказује се врло неповољан суд о успесима у настави и васпптању. Новодом једне анкете о садашњој гимнасији имали су нарочито унпверситетски наставницп да даду мпшљење о знањима и иодобностима својпх слушалаца, који великом већином долазе из гимнасија. Тада се хмогло чути, да гимнасија врло мало образује чула. „Они имају очи а не виде, имају ушп а не чују", рекао је један говорнпк. Други су казали, да гимнасија ствара ученике који верују у аугоритете, а никако их не навикава на самостално мпшљење. Нашли су и то, да гимнасиски абптуријенти по правилу нису у стању да јасно и течно псказују своје мисли. У опште, сваки је стручни професор нашао, да а.битуријенти нису довољно спремни за његову специјалну струку. Ово су прекори, о које се гимнасиски наставници не смеју оглушити. Ну ко и даље води рачуна о својим ученицима, видеће одмах, да успеси тимнасије нису баш тако неповољни. Кад се види, да је врло велики број старих гимнасиских ученика задобио у животу н друштву угледна места, сме се рећи, да дух и характер њихов није био баш са свим уништен. Кад се .још има на уму, да се гнмнасиски абитуријенти радо примају на политехничке