Просветни гласник

760

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

школе, сме из тога извести, да настава старих језика никако не уништава подобност чак ни за математичке и техничке студије. Ну и ако успеси хуманистичке гимнасије нису тако рђави, као што то представљају њени противници, ипак нико увиђаван неће порицати, да има много да се поправља. Ми, вели Ј., нисмо тако ограничени, да свакп прекор гимнасији узимамо као личну увреду. На против, ми смо захвални, кад нас ко опомене на штете и недостатке, само хоћемо да крупне предлоге о реФормама подвргнемо потанком дидактичном раду и да ис.питамо њихову остварљивост. Тако исто држимо да је оправдано, што се тралш, да се гимнасија обазире на захтеве и потребе садашњости, али сматрамо и да смо обавезни тачно испитати, шта време доиста тражи и да ли се то може извршити. С тога Ј. хоће да покуша укратко прегледати те захтеве садашњости и да се запнта, у колико гимнасија а нарочито настава старих језика може да их задовољи. Неочекивани полет, који су у XIX веку учиниле нриродне науке и техника, неоспорно тражи, да се природним Фактима и методама даде у средњешколској пастави више простора но што је то раније било. Ово је већ учињено и у аустриским се гимнасијама внше, енергичније и интенсивније предају природне науке но у Немачкој. Ну XIX век, који се често назива природњачким, могао би се с истим иравом звати и историским веком, јер је тек он показао, да се духовни развитак човечанства може само историски нојмити. „Све се јасније увиђа, да сва наша духовна освојења, не само науке већ и иолитичке и социјалне струје, имају најважније изворе у грчкој и римској старини и да је ту посејано духовно семе, из кога се развило садашње стање. Тачно познавање грчкога и римскога света никако није, према том, непотребан терет, већ једна од најважнијих иретходних ногодаба за разумевање садашњости. Виша настава, тј. она, којој је задаћа да спрема за научне студије, за университет, ако хоће да задовољи захтаве садашњости, мора дакле да се стара, да код младе генерације буде псториски осећај, да му отвори разумевање умнога развитка човечанства, а радн ове сврхе мора ће се младеж унознати са грчком и римском старином". (Стр. 4—5). Да је за буђење историског осећања и за потнуно разумевање нашега духовног живота потребно познавање грчке и римске старине, то скоро нико и не иориче; само су многи мишљења, да се то знање може иостићи и без тешкога и дуготрајнога изучавања старих језика, да темељним упућивањем у стару историју и читањем грчких и римских класика у добрнм преводима може младеж јога више дознати о класичној старини но што јој се даје у гимнасији. Ова се могућност сме допустити у извесном смислу; али на тај начин стечена знања неће ни из далека имати ону васпитну вредност као изучавање класичких језика и тиме стечени поглед у дух старине. Уз ове две погодбе садашњости долази п трећа— Формално образовање. Оно је у последње време нарочито много оцрњено и сматра се као