Просветни гласник

ОЦЕНВ И ПРИКАЗИ

761

застарело, као иедантско. Па шта је Формално образовање ? На то литање нам Ј. даје овај одговор : „Под Формалним образовањем разумемо оно школовање духа, које га оспособљава, да брзо и поуздано појми туђе мисли, које интенсивним бављењем о облицима мишљења и језика треба код ученика да створи могућност, да језгро мисли одвоји од љуске њене, да исте мисли у разнпм облицима позна као идентичне и на послетку да својим мислима даде разумљив облик". (Стр. 6). Јерузалем тврди, да развитак модерне науке као и практичнога жпвота чини Формално образовање младежи потребним данас још у већем ступп.у, но што је то био случај у ранијим временима. Данас се мора много читати и учити; ради тога се помажемо разним изводима и кратким прегледима, али се мора усавршити и орган, који то треба да савлада, све се више и више мора школовати младићки дух, те је зато Формално образовање, п то интенсивпо Формално образовање једна од неизоставних погодаба садашњости. Настави је често, и то с нравом, замерано због једностраности. И ако је интелектуално васпитање главна ствар у настави, не сме се занемарити ни тело, те се с тога мора с радошћу поздравити, што се данас — такође по античком угледу — више иажње поклања телесном образовању. Ну једностраност се може ублажити и брпжљивим неговањем естетичкога о с е ћ а њ а. Завршујемо овим четвртим захтевом садашњости. Говори се, до душе, 'још много о практизним знањима у опште, а нарочито се тражи увођење модерних језика. Али нема образовања за практичне позиве у опште, већ може бити речи само о разном образовању за одређене практичне позиве. Гимнасија спрема за оне нозиве, за које је потребно. научно образовање, те се у њој мора научити оно, што треба да се зна и уме, те да се постане подобним за научни рад или барем да се стекне онолико, колико је потребно за примање п самостално прим«њивање научно обрађених ресултата испитивања.. Друкчије стоји са захтевом увођења модернпх језика. Мора се признати, да је знање Францускога и енглеског језика потребно за многе научне радове, а код неких и пе може се бити без њих. Ну никако не стоји, да је знање ових језика пеизоставно потребно за оне позиве, за које гимнасија даје пристуиа. У теолошким, правничким и медицинским студијама университетски ће слушалац ретко кад осетити потребу тих језика; у философском Факултету чешће. Али се не може гпмнаспјп стављатп у задаћу спремање за тако специјалне студије, тим пре, што ће онај, који је на грчком и латинском добио Формално образовање. лако п брзо постићи знање потребнога модерног језика. Друкчије би било, кад би настава модерних језика давала тако исто Формално образовање, о чем ће одмах бити реч. У кратко речено, гимнасија, да би задовољила захтеве садаигњости, треба да даје природњачко, историско, Формално п естетичко образовање. 0 природњачком се образовању нема шта више рећи; за историско образовање