Просветни гласник

186

ПРОСВЕТНИ МАСНИК

може бити пуштен нл даље подагање проФесорског испита и да професорски испит може поновити после годину дана. Јован Кангрга, пријавио се за подагање нрофесорског испита из групе: немачки језик и књижевност, као главни, и српски језик с књижевношћу, као спородни предмет. У нсиитном одбору били су: председник д-р Милаи Јовановић — Батут; чланови: Богдан Иоповић (за немачки језик и књижевност), Момчило Иванић (за сриски и старословенски језик), Љубомир Јовановић (за српску књижевност), Миденко Вукићевић (за српску историју), Михајло Марковић (за школско законодавство и гаколску адмннистрацију) и Милан Шевић (за психологију, логику, педагогику и методику). Испити су били: 4 новембра општи, 9 декембра писмени, 5 јануара стручни и 9 јануара практични испит. Као домаћи састав кандидат је поднео обрађену тему: ;; Хе$вгпдз а(з 1)гатеп<1гсМег игнИ ВгатепгејогтаГог". На иисменом испиту изабрао је од"предложених питања „Беззт^б геЉгтаЂопксће ВеЛегиипд Јиг сНе ЛеиШсћо бргасће ипЛ ЦМвгаЈди"'. Тема о којој је на нрактичном испиту предавао оила је тумачење песме „Вез 81;гоше8 Пгбргипд ипА 21е1". Практично предавање држао је у IV разреду гимназије Краља Александра I. ЈКада је свршио све испите иснитни је одбор већином гласова. одлучио: да је кандидат положио проФесорски испит, али да не може предавати историју српске књижевности. Јован Ердељановић, иријавио се да полаже проФесорски испит из групе: географија као главни, нсторија српска и општа као сноредни предмети немачви језик. У испитном одбору били су: председник д-р Милан Јовановић — Батут; чланови : Божа Прокић (за историју оппгту), д-р Јован Цвијић (за геограФију), Михајло Марковић (за школско законодавство и адмипистрацију), Лука Лазаревић (за српску граматику и историју српске књижевности), Стеван Предић (за немачки језик), Светислав М. Максимовић (за исихологију, догику, педагогику и методику) и Миленко Вукићевић (за српску историју). Исиити су били: 27 новембра оишти, 4 јануара писмени, 9 јануара стручни и 11 јануара практични испит. Као домаћи састав кандидат је поднео „Драгачево ". На иисменом испиту од нредложених иитања кандидат је одабрао и обрадио „Постанак карстних стена ". Тема практичном предавању одређеиа је , Политичка географија Холандије". 0 њој је предавао у III разреду класичног одсека гимназије Краља Александра I. Пошто је кандидат завршио све испите, испитни је одбор са особитим задовољством једногласно одлучио да је задовољио све захтеве закона о средњим школама, који се траже за проФесорски испит, и да је положно проФесорски. испит одликујући се са свом поузданом спремом у свима стручним предметима и у практичном предавању. Светозар Томић, пријавио се да полаже проФееорски испит из групе: географија као главни, историја оишта и српска као споредни предмет и Франпуски језик. У испитном одбору били су: председник д-р Милан Јовановић — Батут; чланови: д-р Јован Цвијић (за геограФију), д-р Војислав Бакић