Просветни гласник

188

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Конституција кривих линија у равнини". Од предложених питања за писмени испит, изабрао је ова два: 1) Кад су дате две стране а и $ и њима захваћени телесни угао њихова. тространога рогља, одредити остале комаде и пројекције тога рогља; 2) Тространу разнострану праву призму са основом у првој лројекционој равни продире пространа пирамида чпја је висина паралелна с првом пројекцпоном равни; одредити пројекције оба тела и њихова продора, и наћи бачену сенку оба тела; правац осветљења иовољан је. На практичном предавању, које је држао у VII разреду реалног одсека гимназије Вука Сте®. Караџића, предавао је о двема равнима. Оценивши целокупни успех, који је кандидат показао у свима деловпма стр] т чног испита испитни је одбор једногласно одлучио да је кандидат иоложио проФесорски испит, одликујући се нарочито јачом спремом из нацртне геометрије. Драгутин Костић, пријавио се да полаже ироФесорски испит из групе: српски језик са старо-словенскпм језиком, историја срлсве књижевности и срнска исгорија као главни и немачки језик као споредни предмет. У испитном одбору билп су: председнпк д-р Милан Јовановић-Батут; чланови: Срета Ј. Стојковић (за школско законодавство и адмипистрацију), Момчило Иванић (за српски и старословенски језик), Љубомир Јовановић (за историју српске књижевности), Јован Томић (за српску исторпју), Хенрих Лилер (за немачки језик) и Светислав Максимовић (за психологију, логику, педагогпку и методику). Испити су били: 5 децембра општи, 8 јануара писмени, 17 јануара стручни и 20 јануара практични испит. Као домаћи саста.в кандидат је обрадио п поднео тему „0 склоиу биографије Немањине од Стевана Лрвовенчаног". За писмени испит кандидат је изабрао да обради питање: „језик старе српске књижевности". На практичном предавању које је држано у VII разреду реалног одсека гимназије Вука Сте®. Караџића, кандидату је било одређено да објасни ученицима Мушицкову оду „Сјени Доситеја ОбрадовиКа ". По свршетку свих испита, испитни је одбор, оценивши целокушш рад кандидатов, одлучио: да је кандидат иоложио професорски испит. Љубомир Матић, пријавио се да полаже проФесорски испит из групе: сриски језик са старословенским, историја српске књижевности и српска историја као главни, и Француски језик као споредни предмет. У испитном одбору били су: председник д-р Милан Јовановић-Батут; чланови д-р Војислав Бакић (за психологију, логику, педагогику и методику), Срета Ј. Стојковић (за школско законодавство и администрацију), Момчило Иваннћ (за српски и старословенски језик), Љубомир Јовановић (за историју сриске књижевности), Павле Поповпћ (за Француски језик) и Миленко Вукићевић (за сриску историју). По оцени домаћег састава „Живот и рад Јована Рајића" испитни је одбор одлучио већином гласова да се може пустити на иолагање ошптег испита. Испити су држанп: 21 децембра општи, 30 јануара писмени, 8 Фебруара стручни и 10 Фебруара практични исппт. На писменом испиту изабрао је и обрадио питање „Рад Ђуре ДаничиЛа". Практично предавање држао