Просветни гласник

13*

В В Л Е Ш К Е

195

Од ових су најмање са по 6000 дугаа, а у свима има 27,251.176 дугаа. Има их 13 иа броју које саме имају скуна 6,175.123 душе. Од њих су највеће: Ђоткау са 821.764; СаЛсиИа са 741.144 душе; Мапгав са 452.518 душа.Има их 34. на броју са во 50 до 75.000; 40 их има са 35 до 50.000, а остадих 1942 вароши има свака од 6 до 35.000 душа. У првој групи вароши 13 на броју има 6,175.123 душе У другој „ „ 35 „ „ „ 2,943.218 „ У трећој „ „ 45 „ „ „ 2,177.800 „ У четвртој „ „ 1942 „ „ „ 15,955.035 „ Свега вароши 2035 са бројем 27,251.176 душа. Све ове вароши напредују врло нагло, јер за време последњнх 10 година порасле су: Бомбај за 48.000, Калкута за 56.000, ХиФерабад за 60.000, Мадрас за 47.000 душа и т. д. * Пројект тунела испод Гибрплтарског мореуза — Инжењер М. Јеап ВегИег и по други пут предлаже да се прокопа тунел испод Гибралтарског мореуза, којим би Европа и Африка биле везане железнидом од Тапдег-а до ХаК« — Мадкига. Он тврди према конструкцнји земљишта и према морској дубини, да ово иредузеће не би било теже од тунел&: 8ат1 ОоОгагА- а, Сетз-а, и 8гтр1оп- а. Овај би тунел био дугачак 41 километар, могао би се прокопати за 7 година а коштао би по ВегПсг-овом предрачуну највише 127 милиона динара. Кад би се уз то према закону створеном 18 јула 1879 год. направила железничка мрежа у Мароку и Алжиру (590 километара) и пружила према унутрашњости а®ричког континента, што би такође коштало по предрачуну 118,400.000 динара, онда би целокупан трошак изнео около 245,400.000 динара. Аутор овога пројекта тврди да би годишњи чист ириход ове железнице износио 15,209.000 дин. * Да л 1х су наши праоци пушили или не ? — До сада се држало, да је навика за пушење дошла из Америке и да се у Европи н-ије пушило до повратка Хр. Колумбп. Али како се налази, нарочито по Енглеској, Шведској, Ирској и т. д. мноштво разноврсних лула са цевима од печене земље, дрвета и метала, извесни археолози, према оцени из кога су времена луле нађене, тврде, да су и наши стари пушили, али не дуван, него друге траве. Ово се мишљење јсш у неколико потврђује и извесним изразима Х.еродота, који каже да су становници острва Агохез бацали у ватру извесно сухо воће па су његов дим удисали у себе. Исто тако старо-римски иисци Ротропгиз МеЈа и РИтиз тврде, да се пушењем извесних биљака лече неке болести. Али је свакако велика разлика између ондашњег нушења разних трава и данашњог нушења изврсннх врста дувана. * Пловидба по језеру Титикака — Језеро Титикака налази се на Андима у Јужној Америци на надморској висини од 3914 метара. Једна његова обала припада Боливији, а друга Перу, и до сада је била врло слаба или управо никаква веза између становника, односно између држава с једне и с друге обале овога језера.