Просветни гласник
82
ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК
ЗАКОНОДАВНА РЕШЕЊА Указима Његовога Величанства Краља Србије Петра I од 31 Јануара 1904 одобрена су ова решеља Народне Скугпнтине: „Да се Марији Јованокићки, учитељици у Каони, призна у године сталне учитељске службе, за иензију и периодску повишицу, време од 1 септембра 1895 па до 1 септембра 1902 год., но без нрава на накнаду за нротекло време". „Да се Јанку М. Бошковићу, учитељу у Д. Требешињу, уважи у године сталне учитељске службе, за периодску повишицу и пензију, и време од 23 сентембра 1890 до 6 марта 1893 год., но без права накнаде за протекло време". „Да се Наталији Козмарића, учитељици из Миријева, призна у године сталне учитељске службе, за пензију и периодску повишицу, време од 1 септембра 1897 до 12 децембра 1901 године, и време од 16 децембра 1901 до 1 сентембра 1902 године, но без ирава на накнаду за нротекло време". „Да се Васили.ји М. Ђукановићки, учитељици из Степојевца, призна у године сталне учитељске службе, за певзију и периодску повишицу, време од 13 августа. 1895 до 31 децембра 1901 године, но без права на накнаду за протекло време". „Да се Максиму Радосављевићу, учитељу из Тополе, уважи у сталне године учитељске службе, за периодску повишицу и пензију, време од 9 септембра 1891 год. до 8 марта 1893 год., али без права на накнаду за протекло време". „Да се Војиславу Ђорђевићу, учитељу у Бадњевцу, уважи у сталне године учитељске службе, за периодску повишицу и пензију, време од 25 септембра 1890 године до 3 марта 1893 године, али без права на накнаду за протекло време". „Да се Ламбри Петровићу, учитељу из Прокупља, урачуна у године сталне учитељске службе време од 16 јула 1890 до 28 септембра 1894 године, које је време провео као учитељ ван Србије. Ово му се има рачунати за пензију и за повишицу, но без права накнаде за протекло време. „Да се Николи Милосављевићу, учитељу у Каменици, урачуна у године сталне учнтељске службе, за периодску повишицу и пензију, време од 5 новембра 1882 до 10 децембра 1883 год., и од 30 јула 1894 до 27 октобра 1894 год., но без права накнаде за протекло време". „Да се Милији Јовановићу, учитељу у Љлову, урачуна у године сталне учитељске службе време од 1 септембра 1889 године до 16 марта 1893 године, у коме је времену молилац био сталан учитељ. Ово му се има рачунати за пензију и за повишицу, но без права накнаде за протекло време.