Просветни гласник

В Е Л Е Ш К Е

305

О развитку азбуке — У новембарској свесци угледнога немачкога листа <( Беи1;8сће Кеуие" пише провесор Ј. 1лћ1еш ове занимљиве ретке о развитку азбуке: 0 развитку и постанку азбуке много је до данас писано. Тако нам стари писци Лукан, Курцијус, Евсевијус пишу да су слова изумели Феничани, а други као Варо, Платон, Цицерон, Диодор, Тацит, Плутарх придају Египћанима ту част, да су они изумели слова. Трећи су опет хтели учинити Феничанина Тћау1-а проналазачем азбука. Но онима који познају старо-египатске прилике, јасно је да тај Феничанин Таут није нико други него с§,м египатски бог писмености, литературе и науке, који се звао Тот или Техути. Већина старих писаца приђоше тврђењу да су Египћани проналавачи азбуке. Та тврђења старих писаца нису међутим са свим поуздана, пошто потичу из познијега доба, и нису основана на познавању старе египатске и семитске азбуке него на предању. По, у овом погледу не слажу се ни мишљења млађих књижевника. Од шездесетих година прошлога века на овамо, а нарочито после темељне и свестране расправе Ет. Де К,и{*е5-а, у којој је он покушао да докаже да је Феничка азбука изведена из египатског хијероглиФског писма, уопште се држи да је Египаг отац наше данашње азбуке. У најновије време Асириолози утврдише да зачетке азбуке ваља тражити у Вавилону. То вели Ноте1 у својој историји Вавилона и Асирије и др. Јоћп Р. Ре1егв у издањима библиско археолошког друштва у Лондону. Ова тврђења задобише неку већу важност од онда, од кад се доказало да се вавилонско клинасто писмо развило на сличан начин као и египатска хијероглиФСка азбука из сликовнога писања. Ноте1 иде још много даље, те тврди да се у Вавилону зачела египатска просвета. Но то мишљење остаде невероватно, пошто се не може ничим доказати. ХијероглиФска а и клинаста азбука развила се из сликовне азбуке, хијероглиФски зпакови за гласове развили су се из египатског, а клинасти знакови за гласове из вавилонског сликовног писма. У колико .је у тим земљама тај развитак био заједнички? Колико је један народ од другога научио, или да ли једноме од тих припада првенство, или се то код оба појавило једновремено, то су питања, на која се не може одговорити. Допустићемо, пошто је вероватно, да је у тим земљама од Нила до Еуфрата и Тигра била једнака култура. Нема сумње да су знакови за гласове (слова) резултат процеса, који се развио онако, како смо горе поменули, и да нам хијероглиФско писмо приказује развитак азбуке уопште јасније и уочљивије. ХијероглиФИ су тачни и лако разумљиви цртежи оних ствари, које су стари Египћани познавали тј. својим чулима опажали и примећавали. У првом су реду дакле хијероглифи служили да представе ствари. Како у живом говору сваки предмет има своје име, то је и хијероглиФ некога предмета морао гласовима својега имена бити изречен. На тај начин добио је хијероглиФски знак своје име. Даљи корак био је тај да се та гласовна вредност једнога хијероглиФа пренела и на друге речи, које су имале случајно исте гласове. Тако је на пример цртеж једнога рамена човечјег испрва значио само раме (дакле иојам рамена), а после глас или реч „раме" у другим речима. На тај начин добише хијероглиФи слоговну вредност. Кад су хијероглиФи на акрологијски начин употребљавани, да њима означе почетни глас имена, тј. кад су хијероглифи постали слова, учињен је био и последњи корак до азбуке. Потом је хијероглиФ раме означавао појам раме, затим његову слоговну вредност, и налокон и иочетни глас у речи „раме" тј. слово р. Иоследњвм кораком, — који нису учинили Вавилонци — дођоше Египћани