Просветни гласник

301)

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНШС

до азбучнога пнсма, тј. до хијероглиФске азбуке. Но Египћани су се и даље служили својим сликовним и слоговним писмом, јер су за њих били традицијама везани. Један други народ, рецимо Феничани, којег нису заустављале народне предрасуде, могао је без икакве тешкоће учинити и одлучни корак, те је изабрао само оне хијероглиФе, који су потребни били за ознаку гласова, и тако је састављена азбука. Уосталом, било како му драго, пронашли азбуку Египћани или Вавилонци, једно је утврђено, да су људи до азбуке дошли на горе означени начин или на начин, који је овоме веома сличан. Сигурно је и то да азбука није дело појединаца, него резултат хиљадугодишњега рада људи. * Учеае правописа — Извод из једнога извештаја који је објавио министар просвете у Западној Аустралији: Да би се научио правопис, натерују се цре свега деца да пажљиво посматрају речи у колико их буду читала, тако да се њихово око свикне на прави изглед, слику тих речи; да би се утврдило њихово сећање, додају се читању вежбања у сличним речима и објашњава се постанак. За време читања издвајају се теже речи, исписују их на табли, а потом их уче на памет. Иснисујући на таблп хомониме, учитељ се стара да сваку реч згодно увуче у какву Фразу. Казивања у перо спремљена су унапред, пошто се суштина састоји у томе, да се саречи дете да рђаво иише. Овакви савети чесго се употребљавају на страним школама, и показали се необично добри и практични нарочито ири изучавању туђинске ортографије. * Оскудица у учитељима у Пруској — Министар просвете у Пруској мислио је да ће моћи колико толико смањити оскудицу у учитељима која се из дана у дан осећа све више нарочито у источним нровинцијама, тиме, што је увећао број семинара и приправних школа, или што је придао помоћне курсеве уз саме школе за учитеље. Резултати постигнути оваквим радом још су веома далеко од онога што се очекивало. Статистика која се односи на летњи семестер 1903 показује доиста број ђака мањи за 222 од предвиђене буџетске ци$ре. Празнине су нарочито многобројне у источној Пруској, Шлезији и провинцији Познањској. Једне берлинске новине веле да ће се из овог тешког ноложаја моћи само тако изићи, ако се министар буде одлучио да повећа плату. У ово доба већ се у велико осећа потреба да се међу учитеље уведу и учитељски иомоћници. У великом војводству Мекленбург чују се овакве исте жалбе. Има већ учитеља којима су поверене по две општине. Понеки од њих имају на овај начин да пређу по двадесет километара дневно да би стигли из једне школе У ДРУГУ❖ Увођење учеља асивих језика по основним шкодама у Дајпцигу — По угледу на варош Шарлотенбург, варош Лајпциг донела је такође одлуку да створи курсеве за учење живих језика за најбоље ученике виших разреда својих основних школа. У овој прилици удружење лајпцишких учитеља основних школа изјавило је ову жељу: 1) Да се инглески учи као год и Француски према потреби;