Просветни гласник

Б В Л Е Ш К Е

311

ученика из дванаест ириватних гимназија. Један „иедагошки институт" који је веома раскошно инсталисан, даје проФесоре. У њему има око три стотине младих људи. Постојн и универзитет: у њему има правнички Факултет, Факултет научни, Факултет медицински и Факултет Фармацејски. 1900 године 334 ученика било је у иравничком Факултету, 90 у природњачком, 46 у медицинском, и 48 у Фармацејском. Ч.или има још и једну музичку консерваторију, једну школу лепих вештина, један семинар и један католички университет, разне установе за техничко и проФесионално образовање, завод за слепе и за глуво-неме, напослетку постоје и куће за сирочад, коју родитељи нису у стању да издржавају. Што се тиче јавних књижнипа, оне су овде многобројне. Најважнија је народна библиотека која има на 101.242 свеске. Она се надази у величанственој палати од 22 дворнице; у једној од дворница има 100 седишта и столица на расположењу читалаца. * Курсови за одрасле и професионалне школе у Пруској Има већ неколико година како је пруска влада цредузела да потиомаже класу малих трговаца и индустријалаца. У том циљу она је засновала не само велики број проФесионалних школа, већ је подржавала и помагала велики број радова у том циљу, као курсове за шегрте, изложбе корисних машина у малој индустрији, посете управника радионица на појединим индустријским изложбама, помоћ разним корпорацијама. Сви ови њезини напори крунисани су успехом. Према службеној статистици која је недавно објављена, у Пруској било је 1882 године 1684 школе за усавршавање у послу, са дневним или вечерњим курсом. Те школе походило је 203.000 ученика. Рад у овим школама стао је 4,600.000 марака, од којег је трошка једна четвртина пала на школски терет, друга на државу, а остало су плаћале општине и удружења. У свима центрима где год постоје ове школе, свуда се прегло да се настава доведе у тесну везу са локалном индустријом. * Заједничко васпитаваље разнородних полова и његови резултати за женске — У Америци, у последње време, начинио се читав покрет против коедикације разнородних иолова на ] г ниверзитетима. Шта о томе мисле професори универзитета у Европи ? Да би се то дознало госпођа АпЉе Тегуз отпочела је и извршила у том погледу истраживања и многобројни одговори стигли су .јој из Немачке, Инглеске, Аустрије, Белгије, Данске, Француске, Италије, Русије, Шведске и Швајцарске. Из одговора оних људи којн имају ту способност да суде о овим стварима, излази да коедикација обојих полова по европским университетима показује врло велике користи и да се „женске са свима својим особннама и манама показују у току учења и на испитима сасвим једнаке, а ништа ниже од својих другова, мушкараца". * Вечерњи трговачки курсови — Вечерњи трговачки курсови отворени су по допуштењу власти у Петрограду. Њима је циљ да образују младе девојке у књиговодству, и вршењу коресподенције по трговачким кућама и контоарима.