Просветни гласник
310
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
триотском васпитању, а то ће рећи да је готово и незнана за уметност у правом смислу речи. Исте несугласице појавиле су се и ири претресању питања о облику, у ком би ваљало иредавати ову науку. За једнога је учесника жива реч, говор, који треба да чини центар литерарног образовања; за другог опет треба писмени састав, вежбања у стилу, па чак вежбања и у прављењу стихова. Што се пак тиче избора дела једни су били за модерне песнике, други за старе, а то је она вечита препирка коју изазива супротност литерарних укуса. Једино је успео на овом конгресу директор Шилеровог позоришта у Берлину да добије једнодушни пристанак присутника, утврдивши да су иозоришне ђачке аредставе као главно средство да се пробуди литерарни осећај код деце. ❖ Техничко васпитање у Белгији — Из извештаја Министра индустрије и трговине у Белгији који је изнео пред скупштину, види се да је техничко васпитање од 1896 год. до данас остварило врло велике напретке. Број курсева и школа, које су отворене или које је помагало Министарство попео се од 396 на 509. Између ових техничких школа за дечаке, које су се нарочито умножиле, ваља нам поменути радионицо за шегрте чији је број порастао од 11 на 19, и ваља нам поменути нроФесионалне курсове који се подигли од 3 на 22. Тако исто и број проФесионалних школа додигао се од 12 на 36; школе и курсови индустриски од 40 на 79; више школе од 6 на 13; трговачки и знапствени курсови од 5 на 19. Што се пак тиче девојчица, број приправничких шегртских школа удвојио се; број проФесионалних школа попео се од 23 на 49, а број школа за кућарство од 225 на на 292. — Ове последње школе заслужују нарочиту пажњу, „Мало дела изгледа да су у туђини произвели тако интересовање као што су школе за кућарство. Са свих страна гледало се и тражени су резултати који су добивени у овим школама. Белгија је доиста нрва земља која је засновала ново васпитање на практичан и савршен начин, изједначујући колико је то могућно школу са унутрашњошћу радничког стана и огњишта". Међу провинцијама белгијским Хајнау у погледу техничког васпитања и образовања односи победу бројем и вредношћу својих установа. Има свега један изузетак да се учини од овог правила, и он се односи на проФесионално васпитање девојака, у ком погледу иалма нрппада Брабанту. * о настави у републици Чили — У земљи има на 1700 основних школа, у којима. има уписаних ученика на броју 124.265. Од тога броја две трећине ученика посећују школу приљежно и марљиво. Наставничко особље броји на 3178 чланова. Томе треба још додати 45 муниципалних школа са 45 учитеља. и 1712 ученика. Ручни рад учп 9800 деце. Ручни рад састоји се из столарства и картонаже. Сем овога постоји још 527 школа приватних и религиозних са 850 учитеља и 41.284 ученика. На тај начин целокупан број школа износн на 2272, 4073 учитеља и 167.210 ученика. И овакви резултаги веома су недовољни, пошто је број деце између пет и петнаест година на 674.955, а међутим школска популација износи тек четвртину овога броја. Наставничко особље узима се из шест нормалннх школа, по три за сваки пол. Гимназиско васпитање добива се у тридесет лицеја за дечаке и пет за девојчице. Ове школе имају 8000 ученикч, уз које треба додати и 2000