Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

309

Паш из Лајпцига ставља на првом месту иатриотску улогу ових школа за одрасле. Поред политичког .јединства Немачке, ипак влада врло велика несугласица и раздор међу духовима у великим народносним питањима. Потребно је дакле да се развија код младих људи национални осећај, а да се тога ради не приступа систематском васпитавању у историји. Важно је ире свега да се младежи обрати пажња на византинизам и да се она одгаји у поштовању власти у свима облицима: власти државне, оиштинске и иородичне. Овом патриотском делу придаје се у овим школама за одрасле и друштвена мисија. Она треба да развије и устали дух слоге и јединства између разних класа, да сузбија Фанатизам и да учврпгћује друштвени осе&ај темељним васпитавањем у политичкој економији. Напослетку школа за одрасле има да испуњава и једну моралну дужност. Она ће учинити да нација постане снажнија и здравија, скрећући омладини пажњу и чувајући је од свих опасности које јој прете. То је задатак од кога она не треба да црвени; кад је потреба, она ће позвати лекара у помоћ и осигураће му место у свом васпитавању. Њој ваља да се одлучно ангажује у борби против алкохолизма, њој ваља да умножи дела моралне асистенције, њој ваља да заштити приправнике, шегрте итд. Према мишљењу Пашову младеж, обојега пола ваља да буде позвана да се подједнако користи бенеФицијама и доброчинствима која им пружају овакве школе, Немачка још није довољно учинила за женску одраслу децу. Потребно је да се пожуре у томе да се оствари принцип обавезности у државама где он још не постоји и сем тога да се ово васпитавање све випге и више прилагођава локалним потребама. * Велика гимназија у Шангају — У Шангају се подиже велика гимназија, која ће моћи примити у себе до 400 ђака. Први трошкови изнећо на 5000 фуната стерлинга, и њих ће покрити варошка буржоазија. Општина је дала земљшпте од два ара. Зграда ће бити осветљена електричним осветљењем. Гимназија је ночела радити у Фебруару ове године. * Други конгрес за естетичко васпитаље — држан је у Вајмару у октобру месецу прошле године, и он је у неау руку допуна онога, који је одржан пре две године у Дрезди. На овоме другом конгресу међу присутницима већину су сачињавали уметници; једино је било истакнуто питање о декориеању школске средине и о естетичком васпитавању уметничким делима. Ово је уосталом новина, која се тражи за школе. У Вајмару, напротив разговор и дебата се пренела на естетичко васпитање литературом, а то ће рећи једним васпитавањем које је већ одавно стекло себи место гра!,анства у школи. Као што се види избор двеју вароши беше у хармонији са природом дискутованих питања на сваком конгресу. Дрезда, варош богатвх музеја и уметничких колекција, и Вајмар, најмања државица тириншка, која се поноси и дује тиме, што је у време Гетеа и Шилера била литерарном престоницом Немачке. Никакав се одређен и чист закључак није могао постићи из дебата и препирки на конгресу вајмарском. Изношена су најсупротнија гледишта и мигаљења, ма да се ни за једно није створила потребна чврста већина. Док једни сматраху литературу у школи као средство које има да породи код детета естетичку емоцију, нарочито инсистирајући на поезију, дотле напротив други покушаваху да докажу да литература служи моралном и иа-