Просветни гласник

308

просветни гласник

замењује врдо згодно и аотпуно пилуле, разне лекарске рецепте и емулзије. Сдободан и чист ваздух и пријатна игра, ето то су најбољи меднкаменти. Сем овога деца навикнута да буду сама, уопште су егоистична и дивљачна, она су повучена. сама у себе, и не допуштају да им сагледамо њихове идеје и њихове осећаје; кад се пак деца нађу са другом децом тада отворено и искрено показују своју радост и своју тугу, своје задовољство и нелагодност. Тада се види како примају и како дају; како врше власт п како се потчињавају другом; тада се види шта им се допада, а шта им се не допада, шта желе а шта презиру, шта их привлачи, а шта им је опет одвратно. Једном речју, у својим играма и то заједничким играма, деца се показују са својом нравом природом: она постају у неку руку транспарентна, провидна: и мајци и васпитачу, који могу у њих загледати и користити се. Игре се не састоје увек у читавом низу покрета, еволуција, трчања, што тресе тело, развија мишиће, уништава осећајност. Деца се такође радо предају и мирним играма, у којима подражавају раду великих. Мале девојчице указују својим луткама ону бригу и старање, које њима указује њихова мати; оне праве посете, сређују кућу, уче се кувању и кућњем иослу. Дечаци опет играју војника, играју лопова и жандарма, проФесора или адвоката, они су трговци или слуге. Укус и способност показује се њиховим претностављањем једне ствари некој другој. Да би се олакшала игра могу се деци давати играчке, ма да се може бити и без њих, иошто се дете често много боље забавља оним играчкама, воје је само створило или које изазове његова уобразиља: даска, у коју је усадио какву дрвену шипку, на којој на врху виси платно, шипка везана двема врвцама за два краја и ето лепе лађице; две столипе доред стода на којима он седи представљају кола, у којима је он кочијаш. Ако би се ипак хтело да му се направи какав поклон у играчкама, треба на то обратити пажњу. Нека се избегавају оне играчке које могу изазвати његову еујету. Иа пример дете се игра војника, дајте му пушку, сабљу, трубу или чак и добош, ако сте сигурни са својим нервима да бисте могли ноднети ларму, али не дајте детету шешир са белом перјаницом, хаљину опшивену златом: дете ће већ мислити да је ђенерал. Тако исто и за. младе девојчице, не дајте им мале скупоцене предмете, фино посуђе, лепе и украшене лутке, обучене у свилу и кадиву. Све ће то послужити само томе да им усели идеју о раскоши и луксузу. Девојчица се више забавља са каквом простом лутком, којој ће она изгледати као мати, с којом ће руковати како год буде хтела, којој ће мењати одећу, што све неће учинити са каквом фином , скупоценом лутком, којој неће смети ни прићи. нити је се дотаћи, да је не би упрљала и поцепала. Додајте да ће је лутка. научити материнском занату, јер ће је она чешљати, облачити, припремаће јој постељу и успављиваће је. Нарочнто не треба давати деци скупоцене механичке играчке: она. ће их за један тренутак љубодитљиво, радознало носматрати. али их неће волети. У самој ствари овако скупи и драгоцени иредмети нису ништа друго до сведочанство сујете оних, који их доносе, и према томе не само да су некорисни, већ су и опасни. Нростота у играма, као и у оделу, храни, навикама, то је оно, чему ваља научити децу, ако се помишља и хоће њихова потоња срећа. * Седми конгрес удружења за васпитавање одраслих — држан је у Хамбургу 2 и 3 октобра 1903 године. Једно једино нитаве од онштег значаја и важности било је изнесено на овом конгресу: задатак који аотребе нашег времена иостављају школи одраслих.