Просветни гласник

б е л е ш к е

321

дита и тиме га гоии све даљо и даље од себе. Сад је дан на земљи далеко краћи но месец дана колико је ногребно да месед обиђе око земље. Наш месед дакле постјпно бежи од земље све даље и даље, као шго је то и досад било кроз 3 хиљаде векова. Али земљини даии бивају све дужи и дужи. И докле год дневно обртање земље буде краће време трајало но време месечевог онтицања месец наш све ће се даље и даље одбијати од земље. Алн после милионима милиона година после тако дугог времена какво ми не можемо ни појмити, биће најзад време обртања земље око своје осовине таман толико колико и време оитицања месеца око земље, тада ће нам месец на свагда ишчезнути у недогледну пучину небеске недогледности. * Број евију до сад посматраних комета — износи по Оетпп§-у на 900. Од тих у самом 19 столећу иосматрано је дреко 200. Три или четири комете виде се сваке године кроз астрономске телескопе, али ошпте интересовање изазивају тек кад буду видне голим оком, и кад појуре у великом сјалу преко неба, као оно велика комета од 1682. године за коју је Халеј добро срачунао да ће се вратити 1758. или 1759. године. Ту су комету могли видети још и године 1060. 1456. догала је тако близу земље да је изазвала грдан страх и отерала свет, истина само за кратко време, у цркве. Рен ове комете изгледао је као сабља и заузимао је на пебу преко 60 степени. Сматрали су да је то претеча ратова, болепггина и све могућо несроће. 1835. виђена је иоследњи пут, вигае се неће видети. * Литографско камеље у Грчкој — Међу реткости на земљн долазп необпчно ситнозрни кречњак који је подесан и за литограФСке плоче. Мајдани у СоненхоФену у Баварској пису чувени само због доброте камена који се отуд вадц но п зато гато се у каменој маси налазе отисди једног пзумрлог змаја Археонтериса (летећи регггил). Сад долази вест из Атине да је у Тесалији отвореи велики мајдан таквог истог камена недалеко од места Фарзале где је некад Помиеј победио Цезара. Стручњаци тврде да овај камен својим добрим особинама надмашава све евродске врсте литограФског камења. О грађењу овог вештачког рубина саонштава поменути научник ово: Он је најпре стопио нешто глине која је била обојадисана оксидом хрома, да би добие истоветан хемијски склоп као и природни рубин. При том се добија доста малих кристала рубина, али ни један није био доиста леп. Тек је то било кад је смесу дуже време одржао на температури која је близу тачке тонљења и кад је омекшалој али још иеистопљеној глини додао прах од смесе алуминијума и кромовог оксида. Један вештак у осталом тврди даје ово вештачко драго камење састављено из малених, ситних кристалића наслаганих једно на друго док је природан рубин, ма колико био, један једини кристал. На тај начин микроскоиом моћи ће се разликовати нриродан рубин од вештачког.

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

Сађење четинара код гикола у космајском срезу — Госп. Јов. Жујовић, академик и државни саветник известио је г. Министра просвете да одобрава да се у његовом расаднику четннара селу Неманикућама ископа за сваку