Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

227

Посде те ручне прииреме нрелази се на нознавање штамианих и писаних слова, а за то опет узима предмете што су по облику слични штампаним словима (Чутурилова слова за памћење). Почео је са а. Износи слику авана, с прислоњеним тучком, што треба да подсети на облик слова а; исиод тога ставља штампано а, а после тога у једној линији делове писаног а, овим редом /, о, I; за тим 01; па онда цело а. Друго је слово т са сликом теразпја. Под њима штампано т, па онда писано и то разложено у саставне делове, па онда цело слово и то као ново црвеном бојом. После тога долази шчитавање речи с писаним словима и то без одвајања на гласове и слогове, а после тога шчитавање речи штампаним словима и то прво гласовним, а после слоговним срицањем и на последак у целипи. Тим редом иде се даље. Напоменућу, да је од Чутурила узео слике за памћење слова, и штампање новог слова црвеном бојом. Неоправдано и погрешно је: 1. Разлагање писаног слова у саставне делове, јер то омеће први тоталан утисак и правилног схваћања и памћења облика оног писма. То се у осталом требало да савлада у ручној припреми, те за то на овом ступњу не би требало да буде тешкоће. 2. Одвајање речи на гласове и слогове (гласовно и слоговно срицање), и по његовом је методу то требало савладати у припреми, употребом словарице. 3. Тек од шестог слова ш, почиње штампати и курзив, ма да га нигде цосебице не износи. То треба деца да схвате надахнућем Светога Духа. 4. Од знакова употребљује запету и тачку (на крају одељка), а по негде и упитни знак н. п. пошто је штап? Употреба тачке и упитног знака може доћи тек пошто се велика писмена изуче. 5. Курсив умеће у чативо без икаквог реда; некад одмах после писанога, а некад у средини и на крају штампаног слога. Рад без смишљеног система, свакако је за осуду. 6. Употребљује, учећи мала слова и особне именице, што је некоректно, и што је још у Натошевићевом буквару одбачено. 7. Погрешно је, што на овом ступњу наводи речи у разним падежима (пас, пса, псу, пси, псе). На том ступњу учитељ о томе не може водити разговор. Добар му је избор речи и реченица у чативу, изузев употребу особних именица и некојих недоследних реченица, као: „тетин стева написао сва слова". Од куда ће написати сва, кад дотле није научио ни половину. Читаље речи с обе стране свакако је подесна забава, но сама забава и ништа друго, и мора се у школи избегавати. Поред тога томе се може пребацити и неприродност, јер деца неће никад читати натрашке. То је у осталом незгодно и за то, што се ту често једно слово мора да придода другој речи, да би се добила цела реч. Додавање лакпшх песмица и на овом ступњу, може се оправдати, али је недоследно, што писац ту особне именице пише великим словима, која деца нису још учила. Теже речи за читање могу као засебан напис изостати. Припремом су се требала деца да свикну, да могу сваку реч прочитати. Погрешно је што је писац и овде употребио слоговно срицање.