Просветни гласник

ч

236 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

Према томе, овај Буквар не ваља, поглавито због погрегано схваћеног метода учења писања с читањем, помоћу нормалних речи. Но и поред тога, писац није био доследан начелима, која је сам истакао, излажући, шта треба тражити од доброг буквара. 0 самој читанци напоменућу ово: Писац тражи, да у читанку уђе грађа већином моралне садржине, која је за децу разумљива и близу живота њихова (породица, кућа, школа црква итд.); а уз ово, да дође све оно што везтје за остале предмете и потпомаже њихово изучавање. Грађа дескриптивне садржине (прости описи правила а упутства да се избегава јер је тежа н без интереса. Грађа се треба да изнесе према времену, кад ће се предузимати. Излагање треба да је просто и више дечијим језиком, пазећи и на чистоту књижевног језика. Тачке 19. 20. 21. 22. Све ово може се прихватити, ну писац се и у томе није придржавао својих одредаба. Истина, у Буквару је дескриптивна грађа мања (имаје 14—15 чатива), но и од тог градива ваљало би много шта да отиадне, јер премаша дечије схватање у том добу. У те чланке спадају : свет, стране света, време, пролеће, лето, јесен и зима; бура. Сви ти какви су, места у Буквару. По неки од могу доћи у читанку за II, III, па чак и IV разред. Ту је и једаа' читава збирка народаих пословица. Боље би било, да су оне распоЈЈеђене поред појединих чатива. Да дете појми смисао неке посло^~аШ(5,'""Вужно је да се она узме као једна методска јединица. Ово би наводило учитеље, да пусте децу, да те пословице науче на памет, а да их потпуно не схвате. Приповедног чатива моралне грађе има 40 написа. Ово је изведено лепим дечијим језиком; но, и ту има ствари које би могле изостати, јер истичу једно и исто, тако н. пр. Мишић стр. 29; Лакоми миш (30); Непослушни Зека (31); Квочка и Пилићи (32), четир су причице с једном истом поуком. Па има тога још и више. Деца у том добу много греше из несташлука, било из лакомислености или других узрока. Те грешке дечије прибрати и зле последице њихне оцртати потпуном причицом, свакако су најзгоднији материјал за букварску читанку; тога има доста у овом буквару, а исто тако има и других прича, у којима се деци износе друге врлине пред очи. Наравно, да у тој грађи има много чега из старих букварева, али се те исте приче налазе у букварима свих народа, оне се не могу изоставити ни из једног буквара. Песама има у овом Буквару много, ну без избора, те пх половина може отпасти, јер су по садржини за децу што посећују забавишта, или не заслужују да се узму за методску јединицу. За забавишта су: сестра и брат, материце, чик погоди, лутко моја итд. Неке би морале отпасти што немају никакве вредности, неке опет што су за старију децу. Према томе и овај део овог Буквара не може овакав как&в је, бити примљен за уџбеник I. разреда. Стога сам мишљења. да се и овај рукопис, овакав какав је, не може цримити за уџбеник у I разреду наших народних школа.