Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ гЛник

диза по себи отпасти, и деда ће синтезом склапати речи, па вадећи их из збирке, често ће долазити до апсурдних слогова, и бесмислеиих речи које но могу изговорити. Тако ће се прећи и нехотице у један механизам, ко.ји разум не бистри, већ затупљује. Запостављањем, да не кажем отпадањел аиализе, словарицом се прелази у Формално срицање и шчитавање, шго је одавна осуђено као штетно и неупутно. Ручна припрема је такође нецодесна, ту деца не пишу, већ шарају неке слике, сличне штампаним, а не писаним словима. Да наведем један пример: Јовић узима у својој ' Словарици као иодлогу за анализу гласа с реч сри. Деца, која су тек дошла, и тек што је у иринремном течају отпочет посао анализе првог говорног гласа с, треба већ да цртају реч сра. Чудноват захтев, тражити од деце, да реч, коју знају само изговорити, нацртају, и то писменима, каквих нигде нема, но која је за овај циљ Јовић изумео. Ненриродно је тражити од почетника, да без икакве сиреме цртају оваква слова. Претпоставимо, да бн деца то могла и урадпти, но зар не би било згодније да деца слова пишу, а не да их цртају, јер није оправдан разлог, да дете може лакше слово нацртати но написати. Но рецимо, кад би на овом ступњу деца могла слова писати, опет их не би смела писати онако, како их пише Јовић : X, У, Л, Ф, итд; н>их би требало ппсати онако, како се она и иначе пишу, и, како ће их и после писати. Но за тако писање, Јовић дечију руку није извеџбао. Па нашто нам онда служи цртање слова, која се морају после заборавпти, да би научили она, која су нам потребна. Зашто децу да учимо ономе, од чега их после морамо одвикивати ? Кад би Јовић у свом правом Буквару почео да децу учи познавати ирава штампана слова, па да их само с њима учи читати, онда би ова подлога и имала смисла, јер ту бар им.а и неке сличности, али се и он у свом нравом Буквару држи метода писања с читањем, јер у исто време учи децу писати и читати оно што напишу, а за то му овако шарање слова не служи никако као ручна припрема. Он за то за свако слово мора да предузима вежбања деце у нисању основних црта, из којих се састоји писано слово. То је градити од .једног посла два, и то неспретна и неиоуздана посла. Постоји, до душе, у Немачкој један иокрет, да се настави писања с читањем даде други правац, који- има сличности са оним, који Јовић застуиа. Песталоције је при овој настави истнцао очигледност, а неки немачки учитељи дошли су до убеђења, да једино то није довољно да се постигне циљ. већ да за то треба и стварања, као што је то Фребл препоручивао још 1850 године у својој педагогици за дечија забавишта. Ту он у свом чланку: «"Ше 1лпа 1езеп 1егп(;," истиче: како мати показује Лини, како ће помоћу пругића састављати слова и речи, почињући то од свог имена. После се састављају и друге речи: мати, отац итд. а за тим се то преноси на измрежану таблицу простим правим и кривим цртама. Ту мисао је разрадио Н. Нгетеке, у својој расправи : «"\У1е 1лпа гипасћз!; 1езен нпс1 егз! 5ра1ег зсћгеЉеп 1егп(;," много опсежније. Поред свега тога ни велики педагошки ауторитет Фреблов, није могао за собом да поведе немачке учитеље, да за њим пођу. У новије доба истичу ту ндеју понова Непк у својој расправк Г( Ке&гт с1ез Безе — 8сћгеЉ Ш1 (1 8ргасћ 11 п 1егг I сћ18." — ВегНп 1900. Бећтегшк у својој расправи „Нег Ргишр с1ез 8е1ћзШп <1еп8 — ПгевДеп 1900. —• "\У1§§е, у својој расправици Бег егз(;е 8ргасћш11етсћ1 пасћ <1ет Ргпшр <1ег ЗеЊбШт^дкеК;. Веззаи. Они тврде да прва основна настава има да почива не само на начелу очигледности, већ н на начелу стварања (Багз1;е11ип§). Деца да би нешто добро по.ј-