Просветни гласник

242

иросветни 1лас1шк

лишно, на чак и сувишно, речи раздвајати на слогове, јер су деца већ извездбана у Фиксирању целокупних гласовних склопова и њнхном синтезовању. На што онда половно анализовање тих целпна у гласове или слогове у Буквару! Као чативо у овом делу узима многе безначајне и апстрактне речи, којв не могу лако објашњавати, нити послужити за подлогу очнгледној настави, као: се, сосо, не, сво, ено, ај, сеју. веју, гоне, гуле, гсга, сија, вије, голм, гули, пииа, иевао, севао, пиаао, сииао, луаао, наша, ваша, та, тоии, шетала, летала, сушила, иушила, солила, иолила, тоиолово, јачи, јечи, оба, буши; или код другнх одељака: иарала, јајала(?), тетка гњави, итд.; на стр. 54, има кофа, то није правилно, већ кова, (од оковај — види Вуков Речник. На исто.ј страни ламиа, — туђа реч, На стр. 57. чвок, не знам шта значи, исто тако и стрмор на стр. 58. Јовић у вежбањнма с малим словима уноси у чативо особне именице, пишући их с малим писменима. Тим се деца уче ономе од чега ће се моратн одвикавати. То је непотребно, јер за постављени циљ, има изобиља других речи: сава, васа, сва, ана, јана итд. У штиву (чативу) има много празнословних реченица: ове веју, кука куку вуче, у куиусу, срна хрта не гони, леао није ружно, (60) ЋиКа ЋириИ учи (67) и др. Јовић пише % (овако) а не Ж. Удаљено је сувише од основног типа тог слова. У чативу код појединих писмена има реченица : сумњивог смисла, баналних, па и нелогичних. Сумњивог смисла су: хитро леђа окренуо, морам сиКи с миром (стр. 59 ), чини добро данас мени ја чу сутра теби. Баналне су: кажи не лажи! (подсећа на подскочицу), кобила рже, ни о трн ни о грм. Нелогичне су: лед је од воде (разуме се начињен), рчак рче, њушка рије земљу, из гроца црна крвца врца, фрула леио свира (фрула не свира) изела коња трава (стр. 62), њушка њугии (63), узда коња окреИе (64), није узда, већ уздом се коњ окреће), и још друге. На стр. 47 има велико И, које ће деца тек учити касније. Ру-жно, није добро растављена реч на слогове. Жн, нису сложни сугласници. —• Брб-љив (стр 58) треба раставити овако: Бр-бљив, јер су бљ сложни (бљ увати, бље штати); није добро растављено ни мрт-вац, на стр. 58, већ треба овако: мр-твац, јер су тв, сложнн сугласницн. На 60 стр. почињу велика слова. Ту је Јовић оставио метод компарирања писаних, штамианих и курсивних слова. То је недоследно. Кад је то употребљено у почетку, кад је компарација у опште била тежа, зашто се изоставља после, кад је много лакша? Облику великих слова Јовић је дао много коврчага и вијуга; за почетпика је то тешко, а у писање се уводи данас што простији облик; тим простијим облицима ваља децу одмах учити. Сва велика писмена су, кад се први пут деци покажу, укрштена помоћним линијама. Ово квари јасноћу облика и отежава му перцепцију. То се могло ставити у последњој врсти и онда не би сметало ничему. в) О Читанди. Читанка г. Јовића нсма никаквог научног основа, никаквог система, никаква плана. Читанка треба да је извесна средња тачка око које се креће сва настава. Чптаначка грађа мора бити таква, да може послужити као иодлога за посебну наставу у другим предметима, на име: језику, познавању