Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕНОГ САВЕТА

243

природе, друштва и живота у њима: она треба да даје материјал, из кога би дечија свест црнла своје сазнање. Према томе читанки је циљ, да попуни дидактичко начело о коицентрацији наставе. Но баш у том погледу Јовићева читанка има знатне мане. У њој је грађа већином забавне нрироде (песме и ириче); више но трећина је из друштвеног живота, а остало је из области школе, иешто о дивљим животнњама, и на иоследак по неигго о чркви и вери. Врло мало, и готово ни мало је натеријала из врта, ноља, њива, брда, вода, шуиа, ваздуха, неба, а отуда учитељ мора, свакако ззимати материјал, бирајући методске јединице за своја предавања. Јовнћ је даље непажљив у одређивању ступња детињег развитка. У својој досадашњој букварској читанки, он је исту подбацивао, јер је у Читанку уносио грађу, ко.ја је за децу од 4—5 година, дакле за забавишта, такви чланци су му били: Мала Јуца, која још теиа и мес.то „ руча " говори „ луца", за тим, Луда Љубав, Грдне Муке итд. Увиђајући ту грешку, он је у овој Читанци то избацио, али је одмах пао у другу крајност, јер је у њу унео масу такве грађе, која надмагна круг дечијег сазнања. Он је унео у Буквар грађу која је пронисана за старије и најстарије разреде као н. пр. стр. 83. очи; 84 уши; стр. 85 нос, зуби и језик, стр. 106 пас; стр. 109 коњи, стр. 110 говеда, стр. 111 овце; стр. 117 тице; стр. 122. голубови; стр. 123. пчола; стр. 125 лептири ; стр. 127 рибе; стр. 130 цвеће; стр. 133. воћке. 0 свему томе може се водити разговор у нрвом разреду, али не у оном обиму. У тпм чланцима има анатоми.је, Фпзиологије и научне систематике, што премаша моћ дечијег схватања на овоме ступњу. У првом разреду треба да преовлађтје синтеза, т. ј. сређивање у асоционе кругово свега оног, што је почетнику већ познато, како би се добила поузданија техничка подлога за даљи рад. Систематска се аналпза овде не да ни замиелити. Истина Јовић сам признаје у свом објашњењу, да су то тежи чланци, но ипак се вара кад мисли, да му је пошло за руком да изложи тако, да буду разумљиви за децу. Исто то важи и за чланке: Врбица, Цвети, у коме износи читаву историју таковског устанка, што наставни програм тражн тек од ђака IV разреда. Погрешно се у чланку: књига, каже, „на листовима су слова"; нису тамо слова засебна, већ речи. Погрешно је рећи: од слова су направљене речи, а од речи направљене реченице. Израз нааравити, важи за рукотворине; овде би био згоднији израз „састављен." После ни речи не сасгављају слова, већ гласови и слоговп што је деци такође познато. У песми „Лепа Мица" негује се погрешно таштина лепоте, тто нарочито код женске деце ваља сузбијати. Песме су већнном дугачке и сувише развучене; то није за букварску читанку, где треба да је све краће. То важн за иесме: Лепа Мица, Материна Љубав (две стране), Нова радост, Мајка дете снрема на врбицу итд. Недоследност је, што иисац у Буквару пише „уво, и а у Читанци „ ухо". На стр. 84 има загонетка: „око пања два лопара," место, „два локвања". Стр. 85 има израз „бале" ; сувише је вулгаран, бољи је израз слице (чланак пристојност у говору). На стр. 86 преузноси се јунаштво човека који покрива високу кућу, „Могао се свакот часа омакнути и ногинути. Али оп се није илашио, већ је весело певушао." — Ово је незгодан пример деци, која су и без таквих подстицаја готова на пентрање и вратоломију. Песама им.а доста, но без критичког избора. Оне бн требале да после празних чланака долазе, да својим ритмом увећавају интерес. То исто важи и за нословице д загонетке (стр. 118 и 119).