Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

253

VII Прочитани су реФерати г.г. Жин. М. Перића и Ђорђа Анђедковића, редовних чланова Савета, о кривици г. Аранђела Дмитровића, учитеља из Београда. РеФерат г. Нерића гласи: Главном Просветиом Савету У једној ранијој сличној ствари (в. кривицу г. Милана. Исајиловића, учитеља у Владичином Хану — Просветни Гласник од марта прош. год, стр. 283.), Просветни Савет утврдио је ово гледиште: Наређење чл. 64. тач. е. закона о народним школама, по коме на наставницима тих школа лежи дужност да се „у служби и ван ове владају ка.ко то долидује образонаним људима и учитељскоме иозиву ", (дужност која није специјална само учитељима, већ је она општа за све државне чиновнике -- чл. 10. тач. 10. б. закона о чиновницима грађан. реда), обухвата и случај када се наставник, ма којим поводом то било, обраћајавном мњењу каквим својим писменим саставом, штампаном било у повременом било у не повременом спису. Учитеља који би се у једној таквој прилици, употребом нзраза који унижавају његов углед јавнога службеника и васпитнпка младежи, огрешио о наведени пропис зак. о нар. школама, може Министар Просвете казнити дисциплинарно, саобразно чл. 65. тач. 3. истога. закона. Разуме се да ово право управне власти не ослобођава дотичног наставника од одговорности судске која би за њега евентуално проистицала из инкриминисанота састава. Дисцишшнска и судска казна могле би се овде чак и кумулирати, пошто бисмо, у таквом случају, имали и повреду Двеју дужности : једне која на кривцу лежи као на службенику државном, и друге која га оптерећа.ва као обичног грађанина.. Дакле: две кривице, па с тога су могуће и две казне. Зато се и не може рећи да би се ту обишло лравило: поп Мз гп Шет. У чланку који је, под насловом „Моја реч", тужени г. Аранђео Дмитровић, учитељ, публиковао у 225. броју (о. г.) овдашњега листа „Штампе", тужилац г. Љубомир Протић, ре®еренат за основну наставу у Министарсгву Нросвете, нашао је за себе клеветничких ставова и увредљивих израза; поименце у овим ставовима: 1-во, „... кад г. Путниковић, кад је ирочитао, итд...": и 2-го „Видео сам да је итд..." Раавном Просветном Савету остаје да, на иозив г. Министра, оцени да ли у изразима које је г. Протић као инкриминисане у својој тужби цитирао, има, било у погледу тамо изнесених Факата било у погледу употребљених израза или тона, чега што би г. Дмитровића, према напред наведеном чл. 64. тач. е. о нар. школама, теретило. I. Што је сигурно, то је да изрази: „срамно", „прљав поступак", који се налазе при крају првога инкриминисаног става, долазе међу такве изразе којима. се један учитељ, у јавној дискусији каква је била ова г. Дмитровића, не сме служити. Такве речи уопште „не доликују образованим људима и учитељском позиву", као што вели чл. 64. тач. е. зак. о нар. школама; уоаште, то јест апстрахујући друштвени положај личности на коју су оне упућене. Колико тек употреба таквих и сличних израза мора бити за осуду, када се они односе, као што је овде случај, на човека наспрам кога је писац чланка, г. Дмитровић, као наспрам своје претпостављене власти, био дужан имати нарочитих обзири (чл. 43. та.ч. 6. зак. о чиновницима грађ. реда). Јасно је пак да се употребљени епитети, када се реченице у којима се они налазе доведу у везу са онима ко.је им претходе, тичу и г. Протића. просветни гдасник I. књ., 3. св., 1904. 17