Просветни гласник

254

ИР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

У истом инкриминисаном ставу има и клевете за г. Протића. По н>ему је г. Протић, на конценту министарскога расписа којим се школским надзорницима стављало до знања да је земљопис с атласом г.г. Дмитровића и Станојевића усвојен. од стране Министарстве просвете као привремени уџбеник, написао речи: „да причека", како би на тај начин продају тога уџбеника задржао, на пгтету његових издавалаца а у корист г. Путнпковића, који, као њихов конкуренат у састављању и продавању књига за основну наставу, није имао интереса да се речени уџбеник пусти одмах у циркулацију, пошто је и у то време сам спремаој едан земљоиис за III. и IV. разред. Овако се има и мора схватити први инкриминисани став. По њему, интервенцији г. Путниковића код г. Протића морао је бити циљ који смо мало час изложили. У истом смислу говоре и саслушања туженога као и учитеља г. М. Станојевића, на кога се тужени позвао као на сведока. Оптужити јавно г. Протића, да се у званичном раду своме није руководио законом и интересима службе већ користима нојединаца, то значи учинити тешку клевету г. Протићу, претпостављајући, разуме се, да се противу њега изнесени Факат покаже као неистинит. Што се је, у осталом, утврдило. Јер се из аката надзорника основних београдских школа, који је ислеђивао ову ствар, види да је забелешку „да причека", која је била стављена на концепту казанога расписа, написао писар Министарства Просвете, а то из тога простог разлога што земљопис г.г. Дмитровића и Станојевића није могао бити препоручен школским надзорницима пре него су они били у њему учинили оне измене које је Главни Просветни Савет био означио. Чиновник Министарства који је био распис концептирао, био је то превидео, те је зато раснис и саставио пре него су издаваоци земљописа били извршили Саветске поправке. Дакде, до г. Протића, при оваквом стању ствари, не би било неисправности, баш и да је он лично на концепту расниса ставио забелешку „да причека". Још мање његова уредност у послу може бити доведена овде у питање, када чак та забелешка на концепту његовом руком није ни записана. Из овоги излази да је г. Дмптровић, у првом инкриминисаном ставу, нанео г. Протићу, осим увреде. и клевету, клевету у званичној дужности. Нема сумње да овакав ностулак г. Дмитровића долази под одредбу чл. 64. тач. е. зак. о народним школама. Свакако не може се рећи да једно дело које и општи кривични законик и закон о штампи казне као иреступ „доликује образованим људима и учитељском иозиву." II. Односно другога инкриминисаног става: „Видео сам да је место мога листа откупљена књига 11ретци и Иотомци и да је г. Љуба носле тога добио орден," мора се узети да и он садржи клевету. Сва је разлика између нрве клевете и ове та што је ова последња учињена у Форми мало замотаној. У својој жељи да г. Протића оклевета и увреди г. Дмитровић није, овде, показао много каваљерства: он је хтео учинити и једно и друго, а да опет, ако би евентуално дошло до одговорности, избегне казну, заклањајјћи се за Форму у којој се је о г. Протића огрепшо. То се види и из саслушања г. Дмитровића у коме је он покушао објаснити смисао овога става на један други начин, на који он, јамачно, није мислио онда, кад је чланак писао. Вероватно да и оваква тежња, сама за се, не доликује много „образованим људима и учитељском позиву". Извесно је да и у овом ставу има, од стране туженога, недопуштене радње. Он је у њему јасно, и ако вешто, инсинуирао да је г. Протић претноставио Материнском Аисту књигу Претци и Потомци, која је, његовим