Просветни гласник

17*

у

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 255

настојавањем, у Минисгарству откупљена. А. овај, пак, избор диктовала је г. Протићу жеља да се код ондашњега владалачког пара препоручи својом сувишном лојалношћу. Орден који је г. ПротиК добио, после откупа Предака и Потомака, доказ је да је г. Протпћ свој план погпуно извео. Наравно да за г. Протића то није ни најмање ласкаво, када се он нредстави као реФеренат који у вршењу своје званичне дужности налази ирилике да задовољи своје личне интересе, уместо да се труди да, са положаја на коме је, јавној наставп допринесе што више користи. Сигурно ни г. Дмитровић не би могао рећи да инсинуације ове врсте „доликују образованим људима и учитељском дозиву." А као околност која овај испад туженога чини још тежим јесте тај Факат, да књига Претци и Потомци, као што се то види из акт& ПБр. 6189./1902., није откупљена, већ да је само Министар Просвете носле одлуке Главнога Просветног Савета да се та књига може употребљавати за поклањање ученицима средњих, грађанских и стручних школа, наредио да се, за рачун Миниотарства, купи шесет комада од те књиге, — а то није откупити Претке и Потомке, као што то тврди г. Дмитровић. Па и у границама учињене куновнне, није г. Дмитровић могао узети г. Протића за предмег свог? напада, пошто .је решење о тој куновини донео сам Министар, а но Просветни Савет, који је само одлучио да се књига та може нрепоручити за поклањање. Г. Дмитровић је г. Протића изложио омаловал;.ењу публике због једнога посла у коме он није имао никаквога удела. Што се тнче казне коју би на г. Дмитровића, због овога његовог дисциплинског иступа, требало применити, г Министру би се могла препоручитн само казна блажа од отпуштања. С једне стране, Г. Дмитровић је, као што се то види из његовога службеног листа, кажњен до сада свега два пута и то само укором. С друге стране, треба му, као за олакшавну околност, узети и изјаву његову да његова намера није била да у инкриминисаном чланку увреди нити оклевета г. Протића, већ једно друго лице. Истина, овој изјави не може се дати важност коју би хтео тужени, ношто се из чланка јасно види да је нисац у инкриминисаним ставовима мислио на г, Протића; али у тој изјави г. Дмитровнћа, по мишљењу нашем, треба бар видети жељу његову да се за своју кривнцу извини, пгто, свакако, ваља при одмеравању казне имати у виду. Живојии М. Перић ПроФ. Вед. Школе Према овим реФератима г.г. реФерената Савет је мишљења: да је г. Аранђел Дмитровић учинио кривицу за коју га треба казнити административном казном јачом од укора, а мањом од отпуштања из службе. VIII Прочитан је реФерат г. Иетра Крстића, учитеља музике прве београдске гимназије, о квалиФикацији г. Јована Мормановића, који је молио за место учитеља музике у нашим средњим школама. Према реФерату г. Крстића Савет је одлучио: да г. Јован Мормановић нема прописне квалиФикације заучитеља музике у средњим школама. IX Продужено је већање о поднесеним букварима за основну школу. Пошто је г. Петар Деспотовић ноднео засебан реФерат о букварима и пошто се г.г. Љуб. М. Протић, Владимир Д. Стојановић, д-р Душан