Просветни гласник

258

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

димира К. Петровића и непознатога писда под знаком , Развитак", који су их поднеди на расписани стечај министарства просвете и црквених послова од 29. марта 1902. године ПБр. 4В89. РеФерат г.г. Љуб. М. Протића, Влад. Д. Стојановића, д-ра Душана Рајичића и Уроша Влагојевића гласи: Г<лавмом Просветиом Савету На питање Главног Просветног Савета од 7. ов. мес., СБр. 14, „ко.ји је понајбољи од она три буквара", које смо ми истакли у нашем заједничком реФерату, част нам је одговорити да је аонајбољи онај који је израдио г. Ст. Чутурило. 9. Фебруара 1904. г. Београд. Главном Просветном Савету понизни Љуб. М. Протик Влад. Д. Стојановић Д -р Душан Рајнчић Одвојено мишљење Остајем при мом пређашњем лишљењу, које сам с осталим казао (страна '24 реФерата) и сб,м у одвојеном мишљењу на крају заједничког реферата о букварима. Једино као ново овом ириликом мога.о бих казати само то: да се „коментар" г. Чутурила може засебно штампати и наградити. 9 Фебруара 1904. г. Београд. Урош Влагојевић Према овоме и ранијем реФерату ових г.г. реФерената и према реФерату г. Нетра Деспотовића Савет је одлучио: да се на ирвоме месту препоручи буквар г. Стевана Чутурила, а на другом месту заједно буквари г. Михаила Јовића и непознатога писца под знаком „Развитак". У вези с овим Савет је одлучио: 1) да се из буквара изоставе припремно цртање и словарица; 2) да се буквар и читанчица штампају одвојено у две књиге; 3) да обе ове књиге буду тврђе повезане; 4) да је гшсац дужан поправити свој буквар према напоменама г.г. реФерената; 5) за буквар са читанчицом писцу треба дати две хиљаде и ает стотина (2500) динара награде за откуп. Г.г. Љубомиру М. Протићу, Петру Деспотовићу, Владимиру Д. Стојановићу, д-ру Душану Рајичићу и Урошу Благојевићу, у име хонорара за реФеровање о овим букварима, одређено је свакоме ио сто (100) динара, Овим је завршен овај саветски састанак.