Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

267

ученик у различитој мери иапреже радећи на разним наставним предметима. Кад би настава била само индивидуадна, оида би наставник имао само да испита каква је подобност његова ученика према разним наставним предметима, и тако би могао да утврди и један ред према коме би се могао даље управљати у своме раду. Али, много је теже утврдити тај ред у иредметима кад је у питању заједничка, разредна настава. Ту је много ученика, па ће бити мање или више и индивидуалних разлика. Један ће ученик бити више подобан за овај наставни предмет, а други више за онај, и у колико су им веће подобности према којим предметима, у толико ће доцније наступати умор, кад се на њима ради. Отуда и оно познато искуство да нису сви нредмети подједнако тешки за све ученике. Обично се узима да је у нашој разредној настави најтежи предмет рачун и српски језик, а најлакше су вештине. Међу овима последњима опет гимнастика, се сматра као предмет, који не само да не замара ученика, него се још између осталих мера нрспоручује као средство за одмор после рада на тако званим научним предметима. Али после озбиљнијих испитивања и проматрања која су чињена у овом погледу ово не може да важи као правило. У иојединачној настави који ће се предмети ноказати као тежи а који лакши зависи од индивидуалности ученичке, те као што је она различита, добиће се увек и друкчији ред наставних предмета по тежини. Тако је X оћтп испитивао подобност своја два ученика нрема разним наставним нредметима и добио оваква два реда: за првог ученика : 1. природне науке, 2. рачун, 3. историја, 4. јестаственица, 5. земљопис, 6. геометрија, 7. религија, 8. језик; за другог: 1. рачун, 2. религија, 3. Физика, 4. земљопис, 5. историја, 6. језик, 7. јестаственица. 8. геометрија. Из ова два случаја већ се види јасно неједнакост у тежини појединих наставних предмета према разним ученицима. Друкчије већ стоји у разредној настави. Ту се наравно не може утврђивати ред за сваког ученика посебно, него овде се мора испитати иодобност већине ученика у разреду. И успех у раду наставникову цени се по већини ученика; та већина мора и њему да служи као мера у његову раду. Сувишно нанрезање на тешком лослу што би могло да шкоди здрављу ученичком не погађа оно неколико лених ученика којих може бити у сваком разреду и који Флегматично све на једно уво приме а на друго пуштају, нити доброг ученика; оно уди на првом месту осредњим ученицима који чине увек у разреду већину, и који увек поклањају настави потребну пажњу, и који су навикли да своје задатке уредно израђују. Умор највише уди оваким ученицима. Зато је потребно сазнати како стоји подобност те већине према разним предметима. 1јоЂагеп је испитивао већину својих ученика и према томе је утврдио овакав ред предмета: 1. рачун, 2. историја, 3. језик, 4. вера, 5. јестаственица, 6. природне науке, 7. земљопис, 8. геометрија. Из овога испитивања не