Просветни гласник

266

ИРООВЕТНИ Г.1АСНИК

или у обиму једног читавог дана, или најзад на дуже нреме, посде чега се појављуЈе као хронична малаксалост и прелази у ману са тежим последицама. У даљем излагању имаће се на уму и појављивање по времену. Еад дете пође у почетку у школу, онда му није тежак растанак с кућом. Нредставе стечене у породици буду за часак потиснуте утисцима из нове околине, школе; драж новнне претегне и дете се осећа свеже, ведро и весело. Али наскоро настава отпочне да излази пред ученика са својим захтевима који се морају испуњавати. Ученик мора да прикупља своју и Физичку и умну снагу да савлађује послове који се од њега траже. И, од тада почиње код ученика да се појављује умор. Он се у почетку појављује само у границама једног наставног часа. Ту му је почетак, а ту може достићи и највишу тачку. У почетку часа ученик је потнуно одморан. Али наставнпк отпочиње рад и то прво истицањем циља. Овај кад је добро смишљен и исказан, пробудиће у ученику тежњу да се он за тај час и постигне. Воља ученикова даће току његових представа онај правац који је одређен циљем и сва чула према потреби биће спремна да приме оне утиске који су потребни да се постигне истакнути циљ. На тај .је начин напрегнута пажња ученикова. и извесна чула троше снагу вршећи свој посао. Ако је у настави потребан и какав физички рад, ученици употребљавају и читаве комплексе мишића да покрену органе потребне да се изврши тај посао. Поврх свега тога ученик за све то време мора да подвргне цео сво.ј организам једном прописном положају. Тако у тоји стању проводи ученик за време наставе. Ади то не траје дуго. После извесног времена почиње постепено да се јавља умор. Знаци да је он почео да наступа јесу прво у томе што иажња почиње да попушта, ученици не прате ток наставе; наставник је приморан да, употребљава и разна помоћна средства да би их задржао на послу који ради, као што су, гласнији говор, лупање о сто, и др. Али да је умор завладао опажа се и на спољашњости учениковој: цело држање тела почиње да се мења, наместо оног еластичног усправног седења, ученик почиње млитаво да силази целим својим горњим делом тела на седиште на коме седи, и мишићи на лицу почињу да попуштају, а лице добија некакав сањив изглед. Наравно да се умор не јавља код све деце после истог времена. То зависи на прво« месту од узраста ученпчког. Млађа се деца брже и замарају, а стари]а могу дуже да издрже на једном послу, па да и не осете умор. У овоме игра важну улогу и индивидуалност ученичка, те и међу децом истих година једни се брже уморе од других. Али и код једног истог ученика умор не наступа после истог времена код свих наставних предмета,. Наставни предмети на ирвом месту нису подједнако тешки, те је и за савлађивање одређеног градива из свакога од њих потребна разна количина снаге. Отуда се и један исти