Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

265

ре1, б1когзк1, Виг§егз(:ет, НбрЉег, КгаереИп, Базег, ВођзЈеп и др. 1 . Али евима њиховим испитивањима још се чине извесне замерке и приписују им се ионеки недостатци, а и сам је рад још у току. Несумњиво је да ће се доћи до резултата који ће се моћи корисно да употребе у самом васпитном раду. Остављајући за сад на страну то испитивање, ми ћемо се у даљем излагању послужити оним резултатима који су колико толико утврђени као поуздани. II. Довде смо видели шта је умор и како се он појављује у физичком а како у психичком делу човековог организма. Да видимо даље који су узроци који га могу код деце у основним школама. изазвати и у којим приликама то може бити. Целокупно васпитање које се врши у нашим основним школама састоји се из три васпитне радње: васпптне дисциплине, наставе и васпитања у ужем смислу. Прва. од ових, као што је познато, има да потчињава вољу васпитаникову вољи васпитачевој. Васпитач овде премишља, предвиђа, пресуђује, и одређује, а васпитаник има само по том да се креће, да поступа.. Ирема томе ова васпитна. радња има за предмет васпитаниково држање, кретање у школи и ван ове. Зато и активност ученикова у овом раду за овај пар не може бити предмет нашега разматрања. Слично са овом стоји и са васпитањем у ужем смислу. И овом васпитном радњом васпитаник се упућује на понашање, кретање, на живот по онои што је стекао као теоријско знање, те његов рад и физички и умии и из ове области не може у овом случају бити предметом нашега разматрања. Васпитна настава је тек она област у васпитању, у којој се васпитаникова и умна и Физичка снага највише изазива и употребљава, те се у њој може васпитаник у много случајева и да умори и физички и психички. Зато ћемо ми даље имати да размотримо све прилике у настави, које ученика замарају, и да разгледамо средства, помоћу којих се може спречита да се до тога дође, или да се он уклони ако се већ појавио. Умор као појава, видели смо, има свога почетка, трајања и свршетка. Ако бисмо хтели граФички представити, онда бисмо добили једну криву црту, која полази од одморености па се према интензивности пење више или мање док не дође до највише тачке; одатле се после опет спушта на ниже док се не врати на првобитну висину одакле је и пошла — до тачке потпуне одморености. С погледом на време умор код ученика прелази овај пут тројако; или у обиму једног наставног часа,

1 Види напред иоменути чланак у Наставнику од Љуб. М. Протића и чланак: Из новијих испитивања у психологији од П. Љотића у Педагошком Прегледу, год. II. св. 1—4.